АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Поп Лука Лазаревић – вођа коњице на Мишару

Силни јунак Српске револуције, најпре свештеник, а потом и војвода, поп Лука Лазаревић родио се 1774. године у Свилеуви, код Коцељеве, у шабачкој нахији, од родитеља Тодора и Јевросиме. Породица војводе Луке Лазаревића била је пореклом из Бањана, из Велимља код Никишића. У 18. веку Лазаревићи су били свештеници и оборкнезови тамнавске и посавске кнежевине шабачке нахије. Како се Лука родио у познатој породици у којој се ценила писменост, чим је стигао за учење послат је у Срем на школовање. После скоро четири године вратио се у завичај, оженио и запопио. Претпоставља се да је тада имао 22 године. Жена му је била Марија, кћерка Максима Пејића, богатог домаћина из села Забрдице код Ваљева, и са њом је Лука добио синове Михајла и Кузмана. Од владике ваљевског Данила поп Лука је за парохију добио Коцељеву у Љутице.

Парох постаде војвода

Био је посвећен свештеничком позиву. Попадија је изненада умрла, па је поп Лука остао сам са синовима. Било је то тешко време дахијског варварства уочи Првог српског устанка. Шабачки јањичари су 1801. године по налогу бега Новљанина убили Ранка Лазаревића, кнеза посавско-тамнавског и поп Лукиног стрица. Схватио је да је устанак на прагу и почео да се припрема за борбу. Скинуо је свештеничку одежду па се латио сабље и кубуре. Читав посавско-тамнавски крај дигао је на ноге 1804. године. Стао је на чело свог устаничког одреда и изабран за војводу. Тешке околности и дух ратника који је у себи носио окренули су поп Луку устаничким бојевима, па је и фактички разрешен свештеничке дужности.

Са српском коњицом у вечност

Ратовао је за ослобођење соколске и ужичке нахије. При повлачењу из Ужица Турци су српским устаницима платили велику глобу, а поп Лука је од бега Новљанина запленио арапског коња и бројне скупоцености. Турци су почетком пролећа 1806. године запалили његову кућу у Свилеуви. Лука им је у Чучугама направио заседу и до ногу их потукао.

Војвода Лука Лазаревић је највећу славу стекао командујући српском коњицом у Бици на Мишару, која је трајала од 31. јула до 3. августа 1806. године.

Бој на Мишару (слика Афанасија Шелоумова)

Бој на Мишару (слика Афанасија Шелоумова)

Његова коњица од око две хиљаде коњаника сакривана у шуми око брда Мишара чекала је да Вожд да знак за почетак окршаја. Са својом четом коњаника поп Лука је напао с бока извршивши пресудан јуриш и потпуно разбио турску војску.

У највећем пламену борбе у малој шуми крај реке Думаче укрстио је сабље са чувеним турским заповедником Кулин-капетаном (Мехмед-бегом Куленовићем). У овом чувеном боју Кулин-капетан је убијен, а поп Лука је тешко рањен. Вожд Карађорђе је за победу највеће заслуге приписао поп Луки Лазаревићу и назвао га својим посинком.

Командант па избеглица

Поп Лука се прочуо по јунаштву и одважности у скоро свим бојевима по Мачви и Дрини. У боју на Новом Селу посекао је Пејзу Мехмед-агу. Закла Пејзу као јагње младо певао је народни певач. Вожд га је поставио за команданта шабачке тврђаве, где је остао до 1813. године. У јуну 1811. године изабран је за команданта сектора од Саве до Лознице, а под његовом управом биле су војводе Стојан Чупић, Сима Катић и Анто Богићевић. Када је 1813. године угушен, поп Лука је пребегао у Срем и започео живот у туђини, као и многи јунаци који су морали да напусте Србију. Напре је био у шумама манастира Фенек, па у Голубинцима, затим у Петроварадину. Једно време је повучено живео у Јуденбургу у Штајерској, а потом до 1832. године био емигрант у Хотину у Бесарбији. Руска влада му је за живот давала 300 дуката годишње.

Хотин је историјски град у западној Украјини у Черновачкој области

Хотин је историјски град у западној Украјини у Черновачкој области

Повратак у Србију

Попу Луки 1833. године стигао је позив од кнеза Милоша Обреновића да се врати у Србију. Исте године у јуну, с другом супругом Данојлом и синовима Александром, Владимиром и Костом, уз велике државне почасти дочекан је у отаџбини. Од кнеза Милоша добио је на поклон кућу у главној улици у Шапцу, преко пута Јевремовог конака. Постављен је и за члана шабачког магистрата. Упркос привилегијама које је добио од кнеза Милоша, био је љути противник династије Обреновић. После буне Томе Вучића Перишића 1842. године, кнез Михаило је наредио да се поп Лука ухапси, па је одведен у затвор. Доласком на власт Александра Карађорђевића постао је члан државног савета, али се брзо повукао због старости. Добио је државну пензију 1847. године. Чувени ратник и војвода целе Посавине умро је у својој кући у Шапцу 1852. године. Тадашња Шумадинка писала је о његовој смрти: „Сруши се опет један живи споменик наше историје, угаси се једна звезда на српској земљи, која ће на српском небу док год Српства траје, сијати… То је онај коме међ мртвим војводама овог века можемо у јунаштву само Хајдук Вељка упоредити, а међ живима бадава ћемо му равна тражити.ˮ

Славни војвода Лука Лазаревић био је човек омањег раста, окретан и одважан ратник ћутљиве нарави. Мудар у говору, хитар на делу. Посебна страст били су му добри коњи и оружје. У бојевима за слободу отаџбине задобио је 14 рана.

Двојица Лукиних синова узели су за жене кћери истакнутих Карађорђевих војвода. Кузман, који је био шабачки трговац, оженио се Љубинком Добрњац, кћерком млавског војводе Петра Добрњца, а Александар, члан Главне контроле, Надом, кћерком Цинцара Јанка Поповића, војводе пожаревачке нахије.

Београд је у знак захвалности овом јунаку дао улицу у строгом центру града.

F

АУТОР: Марија Делић

Извор: Istorija revija, Ecoprint d. o. o., Beograd, 2012.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Подлога - Copy - Copy - Copy (2) - Copy - Copy
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

Tesla_young
Наредни чланак

ПУТОВАЊЕ: Седмовековна српска духовност западно од Дрине