На данашњи дан, 20. марта 1913. године на борбеном задатку погинуо је први српски школовани пилот, Михајло Петровић. Рођен је 14. јуна 1884. године у селу Влакча код Крагујевца, где је завршио основну школу, након које је 1897. године уписао Војну занатску школу у Крагујевцу, коју је након четири године школовања разочаран напустио. Кратко време је радио у Београду, а онда је 1902. године отишао у Русију са намером да тамо упише и заврши техничку или војну школу, у чему због болести није успео. По повратку у Србију пријавио се за Подофицирску артиљеријску школу у Крагујевцу, и после двогодишњег школовања завршио ју је први у класи 1905. године. Распоређен је прво у Гардијски артиљеријски пук у Нишу, па у Крагујевцу, да би 1910. године био наредник у гарнизону у Београду. Када је српска војска 1912. године позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, Михајло је био међу њима, те се после испита и тестова које је успешно прошао нашао у групи од првих шест питомаца који су крајем те године послати на обуку у Француску, у Фарманову пилотску школу. После двадесетак дана обуке, месец дана пре осталих, Михајло је положио завршне испите и тако постао први српски пилот са дипломом, са међународном пилотском лиценцом ФАИ број 979 и српском број 1. Са избијањем Првог балканског рата Петровић је са осталим ваздухопловцима укључен у припреме за учествовање у истом, и након краћег навикавања на свој авион Фарман ХФ-20, који је имао другачије летне карактеристике од авиона истог типа на којем је прошао обуку, распоређен је у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку трупама које су опседале Скадар. Наредник Михајло Петровић погинуо је током задатка, на данашњи дан, када је јак ветар преврнуо његов авион, а ремен којим је био везан се покидао, те је несрећни пилот испао из авиона са висине од преко једног километра, и тако постао прва жртва српског ратног ваздухопловства, и једна од првих у свету. Сахрањен је код цркве у селу Барбалуши, а по завршетку рата његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и сахрањени уз највише војне почасти, да би на захтев породице 1931. године били пренети на Ново гробље у Београду, где се и данас налазе. У главном граду једна улица носи његово име, а на његовој родној кући у селу Влакча постоји спомен-плоча.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1932. године рођен је глумац Бранислав Цига Јеринић;
1933. године умро је музичар и глумац Владимир Савчић Чоби.