АктуелностиДогађајиНа данашњи дан

Почео је напад на Југославију

На данашњи дан, 6. априла 1941. године у раним јутарњим часова немачка авијација започела је напад на Југославију. Наиме, као последица догађаја од 27. марта дошла је „Директива 25“, односно Хитлерова одлука да казни и уништи земљу која га је издала, а основна намера му је била да концентричном операцијом са простора Ријека – Грац, с једне стране, и са простора око Софије, с друге стране, упадне у Југославију  општим правцем према Београду и да њену војску уништи, с тим да њен крајњи јужни део одвоји од њене територије и узме у своје руке као базу за продужење немачко-италијанске офанзиве против Грчке. Из војнопривредних разлога требало је да се успостави саобраћај на Дунаву и поседну рудници бакра у Бору, а такође и да се придобију Мађарска и Бугарска за учествовоање у операцијама, остављајући им могућност враћања Бачке и Македоније, уз политичка обећања Хрватској, којима је требало да буде проширена унутрашњополитичка затегнутост у Југославији. Тог недељног јутра око 5 часова, док је већина грађана још спавала, непријатељска авијација почела је бомбардовање војних аеродрома , места на којима је војска била концентрисана, као и железничког и друмског саобраћаја, након чега је уследио копнени напад из више праваца. Иако је било бројчано неупоредиво слабије, Југословенско краљевско ратно ваздухопловство одговорило је на нападе, те се на небу развила борба, која додуше није дуго трајала, али током које је уништен одређен број немачких авиона. Југословенска авијација је бомбардовала железничке станице и аеродроме код Софије, Ђустендила, Темишвара, Арада и Граца, а извршени су и напади на аеродром и трупе код Скадра. Ипак, тог 6. априла највише је страдао Београд, који је бомбардован у више наврата, у 6:30 ујутру, око 11 часова, 14 часова и 16 часова, као и наредних 7, 11. и 12.априла. Операцију која је носила назив „Unternehmen Strafgericht“  (што би у преводу било нешто као примерена казна) предводио је генералпуковник Александар Лер, и извело ју је 234 бомбардера и 120 ловаца. Том приликом на нашу престоницу изручено је око 440 тона разорних запаљивих бомби, погинуло је око 2500 људи, оштећено је мало мање од 2000 зграда и уништено више стотина, а међу њима је до темеља срушено и здање Народне библиотеке Србије, са око 300 000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве културне вредности. У Београду постоји више споменика погинулима у том бомбардовању, попут Споменика страдалим пилотима браниоцима Београда и споменика у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу, а за крај су занимљиве и речи немачког фелдмаршалa Евалда фон Клајста, који је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1875. године рођен је филозоф и академик Бранислав Петронијевић;
1973. године у Београду је отворена нова зграда Народне библиотеке Србије;
1995. године умро је новинар, писац и хумориста Новак Новак;
2010. године умро је лингвиста и академик Александар Младеновић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

miki_manojlovic
Претходни чланак

Рођен је глумац Предраг Мики Манојловић

logo_kraci
Наредни чланак

Oсновано је Српско географско друштво