АктуелностиДогађајиНа данашњи дан

Почео је Други српско-турски рат

На данашњи дан, 13. децембра 1877. године Србија је објавила рат Турској, и два дана касније отпочела војне операције. Улазак у овај рат био је инициран ратом који је још од пролећа против Турске водила Русија, и заустављањем њене војске код Плевне. Тако је поред основних циљева Србије, који су били као и пре годину дана – ослобођење српског народа од турске власти и територијално проширење према југу, главни задатак био заузимање путева из Старе Србије у западну Бугарску, како би се Турци спречили да пошаљу Плевни помоћ, а потом и онемогућио долазак турских снага са Косова и од Ниша у помоћ браниоцима балканских превоја и Софије, према којима су Руси надирали. Након заузећа Софије, када Русима више није била потребна српска помоћ, дејства српске армије усмерена су према Косову, док су Руси наставили наступање према Цариграду. Пошто је освојила Ниш, Пирот, Прокупље, Куршумлију, Лесковац, Врање, и друга места, и настављала своје напредовање, српску војску зауставила је вест о закључењу примирја између Турске и Русије, потписаног последњег дана јануара 1878.године. У складу са оним што је остварено током рата, српска влада је израдила програм својих територијалних проширења, за које је сматрала да ће их уз помоћ Русије и добити. Тај програм је поред области Видина са Лом Паланком, предвиђао прикључење Косовског вилајета са Нишким, Призренским, Скопским и Новопазарским санџаком, па су границе тих територија уцртане у војну карту и послате, преко руског конзула, цару и влади у Петроград. Међутим, не само што у руским плановима није било приче о давању Србима оних територија које су тражили, него се разматрало и одузимање и давање Бугарској, недавно освојених Ниша, Пирота, Трна, Лесковца и Врања. После дипломатских акција и напора, у Сан Стефану је потписан мировни уговор којим су Србији припали Ниш и Лесковац, као и право да се прошири у правцу Косовске Митровице и Новог Пазара, с тим што је те територије тек требало освојити, а скорашње ратне тековине Трн, Пирот и Врање припали су новонасталој „Великој Бугарској“ , која се растегла од Дунава до Егејског мора и од Црног мора до албанских планина. Оваква Бугарска под контролом Русије, која је обухватала целу Македонију и део Старе Србије, није била по вољи како Србији и другим балканским земљама, тако ни другим великим силама, пре свега Британији и Аусторугарској, те је већ у јуну исте године одржан конгрес у Берлину. Одлукама Берлинског конгреса, уместо „Велике Бугарске“, створена је аутономна Кнежевина Бугарска у мањим границама и Источна Румелија, а Македонија је остала под турском влашћу, што су Бугари сматрали великом неправдом. Црној Гори и Србији, која је проширена за четири округа (Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски), призната је независност, али је ипак и у Србији владало незадовољство због тога што је Новопазарски санџак дат Турској, а Аустроугарској право да окупира Босну и Херцеговину, чиме је онемогућено уједињење српских земаља и излазак Србије на море. Иако је изгледало да је међународни положај Србије после Конгреса бољи, она ипак није остварила неке од најбитнијих циљева свог национално-политичког програма. Ојачане су снаге раздора између Срба и Хрвата и започет је период сукоба за посед Босне и Херцеговине. Такође је разбијено јединство народа јужне Србије и западне Бугарске и створено још веће ривалство између Срба и Бугара, првенствено око будућег поседа Македоније. Још једна негативна последица биле су велике миграције становништва и промена етничке и верске слике одређених области, што ће се показати као извор великих проблема и несреће у наредним вековима.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1893. године умро је лекар, професор и политичар Лазар Докић;
1949. године рођен је новинар Александар Тијанић;
1992. године умро је фудбалер Александар Тирнанић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Svecanost-povodom-citanja-Hatiserifa
Претходни чланак

Прочитан је хатишериф на Ташмајдану

02_Ruzica-SOKIC-7-FRAJ_zpsde676585
Наредни чланак

Рођена је глумица Ружица Сокић