На данашњи дан, 23.априла по грегоријанском, односно 11. априла по јулијанском календару, на Цвети 1815. године у Такову је подигнут Други српски устанак. Увод у тај догађај била су дешавања после слома Првог српског устанка и велики турски зулуми који су довели до Хаџи-Проданове буне 1814.године, као и сечa значајнијих људи до којe је дошло након тога. За вођу је изабран Милош Обреновић, и већ у првом сукобу са Турцима устаници су извојевали победу на Палежу, после чега је уследило заузимање Ваљева, па победе на Љубићу код Чачка и Дубљу, те заузимање других места, чиме је турска власт у Србији озбиљно била уздрмана. Иако се Милош показао као изузетно способан у организовању  и вођењу устанка, главно поље његовог деловања ипак је било политичко, односно дипломатско. Свестан да само оружјем неће успети у својим намерама, он је искористио неповољну међународну ситуацију у којој се Турска нашла и склопио споразум са Марашли Али-пашом, чиме је већ после неколико месеци био завршен оружани део устанка, а Срби су од Порте добили извесне повластице. Настојећи да учврсти своју власт у земљи, Милош се у наредне две године обрачунавао са својим противницима, углавно их убијајући, што је правдао нуждом да се избеге грађански рат и нова турска окупација, а највећа тековина овог устанка било је то што је Турска издала неколико хатишерифа, од којих је најзначајнији за Србију био онај из 1830. године, којим јој је дато право на широку унутрашњу аутономију, у чијој је допуни Милошу признато и право кнежевског достојанства.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1867. године рођен је политичар, књижевник и публициста Јаша Продановић;
1899. године рођен је историчар и академик Михаило Динић;
1916.године рођен је омладински трибун, секретар СКОЈ-а, уредник листова „Студент“ и „Младост“, народни херој и једна од икона младих СФРЈ, Иво Лола Рибар.