Na današnji dan, 24. marta 1999. godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Zvanični razlog za taj napad koji je izvršen bez odobrenja Saveta bezbednosti bile su optužbe da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje na Kosovu, dok su neposredan povod za akciju bila dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše dokument iz Rambujea. Bombardovanje je počelo u večernjim časovima tog martovskog dana i trajalo je svakodnevno do 10. juna, mada je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu, kojim je ta agresija na pedesetogodišnjicu postojanja ovog odbrambenog saveza zvanično okončana, potpisan 9. juna. Tokom jedanaest nedelja uništavanja, skoro da su se svi gradovi u našoj zemlji našli na meti, a mete nisu bile samo vojni objekti, već je po nekim podacima tih meseci oštećeno 25 000 stambenih objekata, oko 500 kilometara puteva, 600 kilometara pruge, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, od kojih je 38 uništeno. Stradale su rafinerije nafte, industrijska postrojenja, fabrike, zgrada RTS-a u centru Beograda, pa čak i zgrada ambasade Narodne Republike Kine. Šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara, dok broj civilnih žrtava još uvek nije precizno utvrđen, a dosadašnje procene variraju u zavisnosti od izvora. Prema srpskim izvorima od posledica NATO bombardovanja poginulo je oko 500 vojnika i između 1200 i 4000 civila, među kojima i ogroman broj dece, dok je prema tvrdnjama američke nevladine organizacije „Hjuman Rajts Voč“ poginulo između 489 i 528 civila. Izvršeno je 2300 vazdušnih udara i ispaljeno oko 420 000 projektila ukupne mase od 22 000 tona, a takođe su korišćene i, Ženevskom konvencijom zabranjene, kasetne bombe i municija sa osiromašenim uranijumom.  U Srbiji je broj novih slučajeva raka 2004. dostigao 30.000, što je skoro duplo u odnosu na broj novih bolesnika do 1999. godine, a prošle godine je objavljeno da je naša zemlja prva u Evropi po smrtnosti od malignih tumora, što se po mišljenju onkologa i Društva Srbije za borbu protiv raka može dovesti u vezu sa NATO bombardovanjem, čime se dolazi do zaključka da broj žrtava tog „odbrambenog“ dejstva NATO saveza još dugo neće biti konačan.

Od važnih događaja vezanih za Srbiju na ovaj dan izdvajamo još:
1912. godine rođen je kompozitor, dirigent i muzički urednik Radio Beograda Đorđe Karaklajić.