На данашњи дан, 2. јуна 1968. године на Новом Београду су избили немири који су се претворили у, сада већ чувене, студентске демонстрације.

Ни данас није потпуно јасан узрок, мотиви и читав ток тих догађаја, а верзија је много. У сваком случају, све је почело наизглед банално. За то вече је у Студентском граду на отвореном била заказана проба приредбе Караван пријатељства, коју су организовали Вечерње новости и Дом омладине Београда, али је она због најављене кише премештена у салу Радничког универзитета Нови Београд. Како ту нису могли да уђу сви који су хтели, првенство су имали бригадири ОРА који су уређивали Нови Београд док су студенти остали испред. Тада је почео сукоб између њих, у који се умешала и милиција под шлемовима, са ватрогасним колима и шмрком. Процурила је информација да је један студент убијен, па су студенти запосели ватрогасна кола и почели да држе говоре указујући на социјалне проблеме у друштву.

Сутрадан су кренули ка центру града, у намери да демонстрирају на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса, али их је код новобеоградског подвожњака, у близини данашње општине Нови Београд, сачекао кордон полиције. Сукоб је настављен, кола запаљена, а милиција је спречавала студенте да наставе даље користећи и ватрено оружје.

На састанку декана факултета и академија донета је одлука о општем штрајку универзитета, а центар збивања је постало Капетан Мишино здање. Наредних дана су ту држана предавања, дискусије, формулисани захтеви, а студенте су подржали и многи интелектуалци, као што су Бранко Ћопић, Данило Киш, Борислав Пекић, Борислав Михајловић, Душко Радовић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Васко Попа, Добрица Ћосић, Стево Жигон и други.

Устали су и студенти у другим градовима СФРЈ, а Тито се све до 9. јуна није изјашњавао. Тада се појавио на телевизији и саопштио, између осталог, да догађаји у Југославији нису одраз дешавања „варљивог лета ’68.ˮ у свету, као и да су опште узевши „студенти у правуˮ, чиме су ове демонстрације завршене.

Студенти су се уз игру, песму и клицање маршалу разишли, а светски медији су саопштили да је Тито једини државник који је дао за право побуњеној омладини.

Део захтева је испуњен, вође су кажњене, а осам професора је накнадно удаљено са Универзитета.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1845. године рођен је глумац Тоша Јовановић;
1963. године умро је фудбалер Иван Бек;
1969. године погинуо је кошаркаш Радивој Кораћ.