АктуелностиНа данашњи дан

Почела је са радом најстарија гимназија у Срба

На данашњи дан, 12. децембра 1792. године, почела је са радом гимназија у Сремским Карловцима.

Иако је покушаја да се на територији Хабзбуршке монархије оснују српске школе било и у претходном веку, Аустријанци на то нису гледали благонаклоно, па је тек 1727. године бечки двор издао одобрење да се оне могу оснивати.

Ипак, било је тешко наћи учитеље, те је прва школа са српским учитељима, које су чинили калуђери и свештеници, основана у Сремским Карловцима 1749. године као Латинска школа. У њој се пре свега водило рачуна о учењу латинског и немачког језика, али су ученици били Срби, како они из разних делова Аустрије и Угарске, тако и из Турске.

Године 1790. је за карловачког митрополита изабран Стефан Стратимировић, који је уз помоћ трговца и занатлије Сабова, као и других имућнијих Срба, успео да прикупи довољно средстава и да извести илирског дворског канцелара о жељи Срба да помоћу тога отворе своју гимназију, што је писмом аустријског цара из 1792. године одобрено и потврђено.

Гимназија је у почетку имала шест разреда, а предавња су била на немачком и латинском језику по наставном плану који је важио у Угарској. Тек је шездесет година касније гимназија добила седми и осми разред, и српски језик је почео да се користи у настави.

Све до 1921. године она је била под патронатом Српске православне цркве, да би тада постала државна реална школа.

Девојкама је праћење наставе дозвољено 1907. године. Првих сто година је школа била смештена у згради некадашње Латинске школе, а онда је 1892. подигнута зграда у којој се она и данас налази.

Гимназију у Сремским Карловцима, најстарију у Срба, током њене скоро двоиповековне историје су обележели, било као ђаци или као професори, бројни знаменити Срби, међу којима су Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Јосиф Рајачић, Јован Стерија Поповић, Јован Суботић, Бранко Радичевић, Ђорђе Натошевић, Милорад Поповић Шапчанин, Милан Јовановић Батут, Борислав Михајловић Михиз, Дејан Медаковић и многи други.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1806. године погинуо је Васа Чарапић, Змај од Авале;
1806. године је Београд ослобођен у Првом српском устанку;
1830. године прочитан је хатишериф на Ташмајдану;
1858. године почела је Светоандрејска скупштина;
1936. године рођен је сликар и илустратор Милорад Мића Михајловић;
1958. године умро је научник и академик Милутин Миланковић;
1958. године умро је историчар, књижевник, политичар и академик Слободан Јовановић;
1979. године откривен је споменик Карађорђу у Београду;
2010. године умро је песник и филмскки критичар Иван Растегорац.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Stefan_the_First-Crowned,_fresco_from_Mileševa
Претходни чланак

СТЕВАН ПРВОВЕНЧАНИ (1196–1223)

СЈЗ
Наредни чланак

Зашто се каже: „БОЖИЋ БАТА”