АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Почела је прва сајамска манифестација на Београдском сајму

На данашњи дан, 11. септембра 1937. године почела је прва сајамска манифестација на Београдском сајму.

Идеја о организовању привредне изложбе у Београду се јавила још почетком друге деценије двадесетог века, када је трговинска комора имала у плану да 1914. године организује Општу земаљску изложбу, али је остварење ове намере осујећено избијањем Првог светског рата.

Покушаји организовања сајма међународног карактера у Београду су обновљени 1923, формирањем Друштва за земаљске изложбе, које је реконструисано и преименовано 1933. године у Друштво за приређивање сајма и изложби, да би до коначне реализације ове идеје дошло септембра 1937. године, када је одржан Први београдски међународни сајам.

Припремни радови изведени су годину дана раније, а камен темељац је постављен мало више од три месеца пре отварања Сајма. Тако је за кратко време, простирући се на 14h земљишта између старог железничког и новоподигнутог земунског моста, Београдско сајмиште постало једна од највећих сајамских површина у југоисточној Европи.

До 1941. године на њему су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе, да би са доласком нациста изложбени павиљони били претворени у злогласни логор, а потом за време савезничког бомбардовања 1944. године, углавном били уништени.

После рата је за сајам изабрана нова локација, а терен Старог сајмишта, у свим послератним плановима Новог Београда, третиран је као саставни део приобалног парка намењен другим садржајима.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1880. године рођен је глумац Добрица Милутиновић;
1893. године рођен је писац Миодраг Борисављевић;
1914. године рођен је патријарх српски господин Павле;
1919. године рођен је један од оснивача ФЕСТ-а, Милутин Чолић;
1920. године рођен је археолог и академик Милутин Гарашанин;
1923. године рођен је композитор Василије Мокрањац;
1940. године умро је лекар, књижевник, један од оснивача Медицинског факултета у Београду и његов први декан Милан Јовановић Батут;
1944. године рођен је књижевник Милован Витезовић;
1957. године умро је композитор и професор Петар Стојановић;
2007. године умро је физичар, академик и потпредседник САНУ Стеван Коички;
2017. године умро је књижевник Петар Лазић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

401px-Stevan_Raickovic
Претходни чланак

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ СА ДРУГАРИЦАМА ИЗ ОСНОВНЕ

istorija_srpske_knjizevnosti
Наредни чланак

ИДЕНТИТЕТ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ – ОТВОРЕНА ПРИЧА