АктуелностиНа данашњи дан

Почела је прва конференција „Покрета несврстаних”

На данашњи дан, 1. септембра 1961. године у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, и трајала је до 6. септембра.

На њој су учествовали представници двадесет пет земаља у својству пуноправних чланова: Авганистан, Алжир, Бурма, Цејлон, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мароко, Мали, Непал, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис и Уједињена Арапска Република коју су тада чинили Египат и Сирија, и три земље у својству посматрача – Боливија, Бразил и Еквадор, као и представници четрдесет ослободилачких и антиколонијалних покрета.

Циљ конференције је била размена гледишта о међународним проблемима ради ефикаснијег доприноса миру, безбедности и мирољубивој сарадњи међу народима и државама. Усвојена је и Декларација шефова држава или влада ванблоковских земаља као први програмски документ несврстаних у коме су дефинисани принципи политичке несврстаности и дата оцена збивања у међународним односима тога доба, као и Изјава о опасности од рата и апел за мир.

У центру пажње су били председници Индије, Индонезије, Египта и Југославије – Нехру, Сукарно, Насер и Тито.

Занимљиво је да је у Београду за овај догађај изграђено десетине нових улица, реконструисани су водовод и канализација, као и улично осветљење, а на Теразијама и другим трговима појавиле су се прве светлеће рекламе.

Према писању Политике, на уласку у Земун госте су дочекале заставе, на улазу у град на неколико језика био је исписан мото конференције – Сви људи света хоће мир, а дуж улица којима су делегације пролазиле поздрављало их је мноштво грађана.

На Мостарској петљи стајао је амблем конференције висок петнаест метара, а на Дедињској звезди триангл, симбол идеја конференције – мир, независност и равноправна међународна сарадња.

У Пионирском парку, преко пута скупштине у којој се конференција одржавала уређена је Aлеја нација, са паноима дуж ње на којима су били исписани подаци и информације о земљама учесницима.

Данас на те дане подсећају још платани које су посадили државници разних земаља и плоче са њиховим именима у Парку пријатељства на Новом Београду, као и споменик подигнут тој конференцији у част, у облику металног обелиска са рељефним грбом града Београда, који се налази на узвишењу у Фрушкогорској улици, поред Савског моста, на улазу у Бранкову улицу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1814. године почео је Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814. када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова. Представник Срба у Бечу, прота Матеја Ненадовић, покушао је да заинтересује  конгрес за српско питање, али му услед противљења Енглеске и Аустрије то није пошло за руком;
1832. године рођен је историчар, свештеник, архимандрит и академик Иларион Руварац;
1922. године рођен је архитекта Михајло Митровић;
1939. године нападом Немачке на Пољску je почео Други светски рат;
1945. године Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област;
1961. године у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља;
1963. године отворен је Стадион ФК Црвенa звездa;
1978. године умро је књижевник и публициста Душан Баранин;
1994. године умро је новинар и сатиричар Владимир Булатовић Виб;
2007. године умрла је балерина, педагог, кореограф  и балетски критичар и историчар Милица Јовановић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

220px-Риста_Одавић
Претходни чланак

Рођен је књижевник Риста Одавић

963585_64_Milica_oko_1955
Наредни чланак

Рођена је костимограф и професор Милица Бабић