На данашњи дан, 11. априла 1948. године почео је да се гради Нови Београд, мада је још 1923. године био израђен први урбанистички план који је предвиђао да се Београд прошири и пређе на леву обалу Саве. Пре него што је почела сама градња терен је изравнан песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно земљиште и подигао ниво земљишта изван домашаја поплава и подземних вода. Само током прве три године иградње стотине хиљада радника и инжењера из целе Југославије радило је на изградњи, док су већину радне снаге обезбеђивале радничке бригаде сачињене од становника доведених из сеоских подручја, а помагали су чак и средњошколци и студенти. Како радници нису имали потребну механизацију, мешање бетона и ношење песка рађено је ручно, а коњске запреге коришћене су само за дизање изузетно тешког терета. Једна од првих завршених зграда била је Палата федерације, а први стамбени блокови били су они код Тошиног бунара, такозвани „Павиљони“. Почевши да ниче на идејама Корбизјеа, Нови Београд  је за ових скоро седамдесет година израстао у један од најмодернијих делова града, са више од 200 000 становника и мноштвом различитих грађевина и садржаја, те се данас oвде поред осталог налазе и Студентски град, Центар “Сава“, „Генексове“ куле, Хала спортова, Београдска арена, неки од најпрестижнијих хотела, тржни центри, шеталишта поред река и још много тога.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1926. године рођена је редитељка Вера Бјелогрлић;
1934. године рођен је есејиста, књижевни и позоришни критичар Мухарем Первић;
1953. године рођен је музичар Бранимир Џони Штулић;
1982. године умро је хемичар Александар М. Леко.