АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ПИСАЦ СРПСКЕ ХИМНЕ

Мало је познато да се у Народном музеју у Нишу чува и део оставштине Јована Ђорђевића, писца српске химне Боже правде и ујака Стевана Сремца. По речима Јована Младеновића, кустоса нишког Народног музеја, највећи део оставштине Јована Ђорђевића чува се у Матици српској у Новом Саду, али се шеснаест његових оригиналних рукописа налази у Народном  музеју у Нишу.

Наиме, после смрти Јована Ђорђевића 1900. године, Сремац је наследио део његове библиотеке и рукописа. Године 1952. Народни музеј из Ниша је откупио Сремчеву оставштину за 60.000 динара од београдског књижевника Милорада Павловића, званог Миле Крпа, Сремчевог пријатеља и биографа. Стеван Сремац је код њега у Београду становао пуних тринаест година.

– У то време, за оставштину Стевана Сремца била је заинтересована и његова родна Сента, која је нудила више новца од Нишлија, али се Павловић одлучио за Ниш, верујући да би то била и Сремчева жеља, знајући колико је популарни писац волео овај град. Тако се осамдесет процената оставштине Стевана Сремца нашло у Нишу, а у тој оставштини било је и шеснаест оригиналних рукописа његовог ујака и „духовног оца” Јована Ђорђевића – објашњава за Политику Јован Младеновић.

Јован Ђорђевић рођен је 13. новембра 1826. године (по старом календару) у Сенти, а умро је 9. априла 1900. године у Београду. Потиче из угледне породице Филипа Ђорђевића. Значајан је грађански интелектуалац у 19. веку, национални радник и отац српског позоришта, историчар, књижевник, професор шабачке и београдске гимназије, професор опште историје на Великој школи 1888. године. Написао је српску химну Боже правде, а 1861. године основао је Српско народно позориште у Новом Саду. Био је први директор и драматург Народног позоришта у Београду (1868–1870), секретар Матице српске и уредник Летописа (1857), као и уредник Српског дневника (1859). Кратко време био је министар просвете и црквеног дела 1892. године, такође наставник краљу Александру Обреновићу за историју и географију.

Књижевни рад Јована Ђорђевића садржи поетске, преводилачке, журналистичке и историографске прилоге и дела. Написао је спев Кнез Паво, позоришну алегорију Маркова сабља, две биографије, класични Српско-латински речник, Општу историју у два тома.

Пресудно је утицао на свог сестрића Стевана Сремца – на његов морални, интелектуални, национални и политички развој, као и животно опредељење за историју и књижевност. Поводом 180-годишњице његовог рођења, у родној Сенти му је прошле године подигнут споменик.

Милан Момчиловић

Извор: Календар Просвјета, Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, Источно Сарајево – Пале, 2010, стр. 258 [према: Политика, Београд, 2007, стр. 15]).

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Momcilo_Nastasijevic
Претходни чланак

Умро је песник Момчило Настасијевић

Vojin_Malisa_Draskoci_foto_Zelimir_Gvojic_El_Gvojos
Наредни чланак

Умро је музичар и професор Војин Драшкоци