АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиКуће и зграде

ПИРОТ: Конак Малог Ристе

Христа Јовановић – Мали Риста

Христа Јовановић, познат као Мали Риста или Чучук Риста, био је угледан пиротски трговац и чорбаџија. Дошао је у Пирот 1830. године из села Завој. Започео је своје трговачке послове, брзо се показао као спретан и способан трговац, и од 1840. године на предлог пиротских чорбаџија и Турака, почиње да ради као калауз, тј. убире порез у стоци и маслу за видинског пашу. Радио је још неко време за потребе Усеин-паше на просторима пиротског округа, а касније се осамосталио. Радио је, за оно време, крупне трговачке послове и стекао прилично богатство. Путовао је својим трговачким пословима у Лесковац и Ниш, али и у Видин, Софију и Цариград.

Међутим, 1860. године, Садрезам-паша га је отерао у прогонство, оптуживши га да је турској војсци једно исто масло продавао више пута. Тако се убрзо завршила газда Ристина трговачка и животна прича.

Као угледном трговцу и чаршијлији турске власти му дозвољавају да средином 1845. године започне грдњу своје породичне куће, на периферији Тија-Баре, у правцу Књажевца.

Кућа породице Христић

Кућа породице Христић представља најбоље очувани споменик традиционалне архитектуре из средине XIX века у Пироту. Својом лепотом и градитељским карактеристикама премашује границе Србије и чини део културне баштине Балкана.

Припадала је пиротском трговцу Христи Јовановићу. Он ју је подигао као дом за своју породицу. По предању градња је довршена је 5. априла 1848. године. О томе сведочи урезан текст на спрату куће. За зидање куће Малом Ристи, како су га звали, била је потребна дозвола од турских власти, јер је намеравао да то буде велика кућа на спрат. Тако је, на периферији Пирота, подигнута једна од најраскошнијих хришћанских кућа у Пироту оног доба. Нажалост, нигде не постоје подаци о мајсторима који су је подигли.

И до данас је остала енигма ко је дошао на идеју да подигне такву кућу – да ли газда Риста, путујући турским царством за својим трговачким пословима или изузетни мајстори који су је подигли уткајући у њу спој маште и градитељског искуства.

У кући је живео Христа Јовановић са својом породицом, а касније и његови наследници, који су презиме Јовановић, преиначили у Христић. После Другог светског рата кућа мења своју намену јер је Општина Пирот додељује новоформираном Народном музеју у Пироту.

Кућа у распореду и детаљима има све одлике балканско оријенталног стила. Карактерише је склад унутрашњих просторија и у исто време раскошност фасаде и крова. Бондручна конструкција и вештина мајстора у њеном извођењу дали су јој зачуђујућу лакоћу. У основи је тип симетричне зграде скоро квадратног облика, са крстастим холом. Састоји се од подрума, приземља и спрата. Круну грађевине чини јединствено решење крова са конструкцијом видиковца. На блиставо белој фасади главни декоративни елементи су дрвени рамови прозора, као и углови зидова који су обложени даскама украшеним профилисаним летвицама.

У кућу се улази са трема у хол приземља, где су лево и десно собе за спавање. Поред хола су ижа и огњиште као и остве за брашно и гориво. На спрат воде дрвене степенице, којима се улази у пространи хол на спрату који је подељен на: централни део са рафовима и огњиштем, мушку собу диванхану и женску собу.

Око хола се нижу једна за другом собе са занимљивим називима и различитим наменама – кревет соба, кандил соба, голема соба, трезор соба и сар’к соба. Приземље је служило за свакодневни живот укућана, а спрат за пријем виђенијих гостију. Са спрата, полази степениште за платформу одакле се уздиже видиковац на крову. Кров је са широком стрехом која је опшивена шиндром. Њу чини, на бочним странама и у прочељу куће, венац од тимпанона изнад сваког прозора. Кров је покривен ћерамидом. Јединствено решење крова чини кућу посебном и за простор Балкана.

Унутрашњост куће је декорисана долапима у дуборезу. Најквалитетније израде је долап у приземљу и претпоставља се да је дело мајстора из познате дебарске школе. Такође, дуборезом је украшен ђул-таван у диванхани. У големој соби где су седели најугледнији газда Ристини гости издваја се „штуко” гипсана таваница. Као карактеристична обележја српских кућа староградске архитектуре и овде постоје скришница и кандил соба. У скришницу се улазило из долапа ниске собе и водила је испод степеништа ка задњем излазу из куће. У кандил соби је ка истоку стајао иконолук и горело је кандило у време празника.

Музеј Пирот

Музеј Понишавља се уклопио у постојећи амбијент, опремајући га поставком аутора Б. Најдановића – Варошка кућа Пирота XIX века. При том се наглашава таленат и умеће људи овог краја у грнчарству као и занатима везаним за обраду дрвета и метала. Истакнуто место у поставци припада ћилимарству. Поставком се не реконструише изглед некадашње газда Ристине куће, већ изглед и начин уређења пиротских кућа XIX века. Унутрашњост куће сада је испуњена предметима из збирки Музеја Понишавља. У приземљу је пиротска грнчарија и предмети металног и дрвеног покућства. Спрат је у складу са својом неменом, опремљен намештајем који је припадао угледној породици Христић као и другим пиротским трговачким породицама XIX века. У витринама су изложени делови одеће и накита. Простором на спрату доминирају пиротски ћилими у свој лепоти боја, шара и орнамената.

Споменик културе

Захваљујући чињеници да је Кућа Христића задржала аутентичност и атмосферу српске патријархалне куће послужила је екипи филма Зона Замфирова као простор за снимање истоименог филма, као и простор за снимање филма Ивкова слава.

ИЗВОР: http://muzejpirot.com/

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

branislav-nusic-sp
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

220px-Бранко_Цвејић
Наредни чланак

Рођен је глумац Бранко Цвејић