АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиКуће и зграде

ПЕТРОВАРАДИН: ЛЕГЕНДА О НАСТАНКУ УТВРЂЕЊА

Постоје различите легенде које описују настанак утврђеног насеља на дунавској обали, као и разлоге због којих је ово монументално утврђење названо Петроварадин. Турски хроничар Евлија Челебија записао је да историја овог насеља сеже до времена Александра Македонског.

„Град Варадин лежи на обали реке Дунава; његова цитадела има шестоугаони облик, а налази се на једном високом брду које се диже небу под обалке. То је шедадовски чврст, неприступачан и уистину стар град. Мађарски историчари су писали да је подигнут још у доба Александра Македонског (Искендери Руми). Град има седам великих кула; сви бастиони изграђени су складно. Са стране града налази се једна капија. У тврђави постоји свега две стотине даском покривених кућа, без ограда и башта. Затим Сулејман-ханова џамија, складиште муниције и житни амбари… На југоисточној страни налазе се само брегови и по њима све сами виногради.”

С друге стране, у хришћанском свету се дуго веровало да је ово знаменито утврђење подигао управо чувени Петар Пустињак из Амијена, по којем је назван град, а који је овим крајевима пролазио са крсташком војском. Овог сићушног, мршавог и тамнопутог аскету хроничари најчешће описују како обучен у одећу од грубог сукна на магарцу обилази западне хришћанске градове, где је својом једноставном али веома убедљивом реториком успео да распали успавани верски ентузијазам својих сународника. Међутим, народни крсташки рат, који је покренуо овај необични човек, завршио се трагично у бици код Херсека, 1906, у којој је турска војска готово истребила неорганизовану Петрову војску. Док је ова бахата војска пролазила кроз Угарску, својом непрекидном пљачком становништва, као и другим тешким неделима, разгневила је овдашњег краља, тако да их је он са војском напао, многе крсташе побио, док је друге протерао изван граница државе. Ипак у народној свести остала је само светлија страна ове несрећне приче о далеком, побожном пустињаку који је храбре европске витезове убедио да крену у величанствену одисеју ослобађања Христовог гроба из „неверничких руку”.

 

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, стр. 40.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

mitrovic
Претходни чланак

Умро је уметник Владимир Митровић

Наредни чланак

Умро је новинар Михаило С. Петровић