AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

Petar Gojnikov Vlastimirović (891–917)

Posle smrti Mutimirove nasledio je srpski presto njegov najstariji sin Pribislav (oko 891. godine). Ali Petar, sin Gojnikov, koji je posle poraza svoga oca i svoga strica pobegao bio u Hrvatsku, dođe iz Hrvatske, potisne Pribislava i zavlada u Srbiji, a Pribislav i njegova braća pobegnu u Hrvatsku.

Petar nije mogao da zadugo u miru vlada. Protiv njega su preduzimali akciju razni pretendenti, i iz Hrvatske i iz Bugarske. Tri godine posle njegova dolaska na vladu digne se na njega srednji sin Mutimirov – Bran – ali ga Petar pobedi, uhvati i oslepi. Posle toga udari na njega iz Bugarske Klonimir, sin Strojimirov, unuk Vlastimirov. Ali Petar i njega pobedi, a sam Klonimir pogine u borbi.

Posle toga vladao je Petar na miru, i od pretendenata i od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, punih dvadeset godina. On je za to vreme nešto lavirao između Bugarske, koja je u to doba bila pod carem Simeonom najsnažnija država na Balkanskom poluostrvu, i Vizantije, koja se neobično vešto i žilavo borila da održi svoju vlast i ugled.

U jedan mah (oko 917. godine) Petar je, izgleda, mislio kako je ipak za njegovu državu korisnije da se približi Vizantiji i da sa njom stupi u intimnije veze, mada je bio u vrlo dobrim odnosima sa Simeonom, koji ga je bio čak i okumio. Ali sastanak njegov sa vizantijskim komandantom Drača, o kome je javio u Bugarsku zahumski knez Mihajlo Višević, izazvao je kod Simeona sumnju u ispravnost Petrovog političkog držanja i u njegove namere, te se on reši da ukloni sebi s puta nepouzdanog suseda i kuma.

Stoga Simeon pošalje u Srbiju protiv Petra vojsku, i sa njom pretendenta Pavla, sina Branovog, kojeg je Petar bio oslepio. Bugarske vojvode pozovu Petra na sastanak, utvrdiv zakletvom da mu neće ništa učiniti. Petar je lakoverno poverovao bugarskim vojvodama i došao u bugarski logor, ali ga tu Bugari uhapse, okuju i odvedu u Bugarsku, gde je u tamnici i umro.

Petar je bio, kako se po svemu vidi, vešt i okretan političar, dobar vojnik i popularan vladar. On je savladao sve pretendente koji su mu u početku njegove vlade sporili pravo na presto, i bio je sa te strane posle, sve do svoje smrti, miran. Njegovo vešto laviranje za dugo vremena između Vizantije i Bugarske – politika koju u ono doba nije bilo lako sprovesti – pokazuje politički talenat i umešnost, a njegovi vojni uspesi dokaz su njegovih vojnih sposobnosti. I sa priznanjem treba istaći fakt da je on u ono burno doba uspeo da svojoj zemlji osigura mir za dvadeset godina.

 

Stanoje Stanojević

Izvor: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 11–12.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Ilarion-ruvarac-srpski-istoricar-svestenik_slika_O_92418661
Prethodni članak

Umro je sveštenik i istoričar Ilarion Ruvarac

C
Naredni članak

Rođen je glumac i pisac Zoran Rankić