АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Петар Гојников Властимировић (891–917)

После смрти Мутимирове наследио је српски престо његов најстарији син Прибислав (око 891. године). Али Петар, син Гојников, који је после пораза свога оца и свога стрица побегао био у Хрватску, дође из Хрватске, потисне Прибислава и завлада у Србији, а Прибислав и његова браћа побегну у Хрватску.

Петар није могао да задуго у миру влада. Против њега су предузимали акцију разни претенденти, и из Хрватске и из Бугарске. Три године после његова доласка на владу дигне се на њега средњи син Мутимиров – Бран – али га Петар победи, ухвати и ослепи. После тога удари на њега из Бугарске Клонимир, син Стројимиров, унук Властимиров. Али Петар и њега победи, а сам Клонимир погине у борби.

После тога владао је Петар на миру, и од претендената и од спољних и унутрашњих непријатеља, пуних двадесет година. Он је за то време нешто лавирао између Бугарске, која је у то доба била под царем Симеоном најснажнија држава на Балканском полуострву, и Византије, која се необично вешто и жилаво борила да одржи своју власт и углед.

У један мах (око 917. године) Петар је, изгледа, мислио како је ипак за његову државу корисније да се приближи Византији и да са њом ступи у интимније везе, мада је био у врло добрим односима са Симеоном, који га је био чак и окумио. Али састанак његов са византијским командантом Драча, о коме је јавио у Бугарску захумски кнез Михајло Вишевић, изазвао је код Симеона сумњу у исправност Петровог политичког држања и у његове намере, те се он реши да уклони себи с пута непоузданог суседа и кума.

Стога Симеон пошаље у Србију против Петра војску, и са њом претендента Павла, сина Брановог, којег је Петар био ослепио. Бугарске војводе позову Петра на састанак, утврдив заклетвом да му неће ништа учинити. Петар је лаковерно поверовао бугарским војводама и дошао у бугарски логор, али га ту Бугари ухапсе, окују и одведу у Бугарску, где је у тамници и умро.

Петар је био, како се по свему види, вешт и окретан политичар, добар војник и популаран владар. Он је савладао све претенденте који су му у почетку његове владе спорили право на престо, и био је са те стране после, све до своје смрти, миран. Његово вешто лавирање за дуго времена између Византије и Бугарске – политика коју у оно доба није било лако спровести – показује политички таленат и умешност, а његови војни успеси доказ су његових војних способности. И са признањем треба истаћи факт да је он у оно бурно доба успео да својој земљи осигура мир за двадесет година.

 

Станоје Станојевић

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 11–12.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Ilarion-ruvarac-srpski-istoricar-svestenik_slika_O_92418661
Претходни чланак

Умро је свештеник и историчар Иларион Руварац

C
Наредни чланак

Рођен је глумац и писац Зоран Ранкић