AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

Petar Dobrnjac – jedan od najvećih Karađorđevih protivnika

Prelaz iz 18. u 19. vek na Balkanskom poluostrvu zapamćen je kao burno doba surovih borbi, revolucije i velikih istorijskih komešanja i previranja. Tako nemirno vreme iznedrilo je na prostoru Srbije čitavu plejadu hrabrih boraca, velikih ratnika i slavnih vojvoda i junaka. Petar Todorović, poznatiji kao vojvoda Dobrnjac, izuzetnom hrabrošću u odlučnim borbama za oslobođenje svoje zemlje od Turaka, utisnuo je svoj lik u srpsku istoriju i pridružio se galeriji slavnih srpskih vojvoda. Kao i njegov zemljak, saborac i pobratim Milenko Stojković, nije se štedeo u velikim i odlučnim bojevima, ali je ipak umro u tuđini, prognan i odbačen.

Pravo prezime Vlahović

Pretpostavka je da se Dobrnjac rodio na Petrovdan, 12. jula 1771. godine u selu Dobrnju u nahiji požarevačkoj, pa su mu ime Petar nadenuli po velikom svetitelju. Po ocu Todoru Vlahoviću, u skladu sa tadašnjim propisom, poneo je prezime Todorović. Nadimak Dobrnjac, po kom je najpoznatiji, dobio je po svom rodnom selu. Njegov otac u Mačvu je stigao iz severnih krajeva Crne Gore, polovinom 18. veka. Pored Petra imao je još dva sina, Stevana i Nikolu. Petrovo odrastanje odvijalo se u mutnim istorijskim prilikama porobljene Srbije. Rano je postao hajduk, a potom se bavio trgovinom stoke, raširenim zanimanjem po srpskim selima tog vremena. Turski zulum i pripreme srpskog naroda na otpor i borbu ubacile su Dobrnjca u glavni vrtlog ustaničke Srbije. Naoružan patriotizmom i revoltiran strašnim haranjem i tlačenjem Osmanlija, jedva je dočekao da krene u borbu „za krst časni, i slobodu svetu”.

Pobede na Ivankovcu i Deligradu

Posle zbora u Orašcu na Sretenje 1804. godine, Karađorđe je po nahijama poslao glas o ustanku pozvavši viđene Srbe da se spreme za borbu. Petar se među prvima odazvao pozivu. Zajedno sa pobratimom Milenkom Stojkovićem i Momirom iz Lučice krenuo je u prve obračune s Turcima. U bici na Dubokom Potoku, u blizini Ćuprije, kao zapovednik čete, hrabrim jurišima doprineo je oslobođenju Požarevca. Tako je započeo svoje vojne uspehe. Posle bitke za Požarevac, Karađorđe ga je, zapazivši njegov vojnički potencijal, proglasio mlađim starešinom (glavni je bio Milenko Stojković).

Spomenik Petru Dobrnjcu u Požarevcu

Spomenik Petru Dobrnjcu u Požarevcu

Poznati junaci – Momir iz Lučice, Paulj Matejić iz Melnice i Ilija Stošić iz Žagubice bili su direktno pod Dobrnjčevim zapovedništvom. Kao odličan strateg i izuzetan vojskovođa, pridružio se Milenku Stojkoviću u istorijskom boju na Ivankovcu 18. avgusta 1805. godine. Junački su potukli mnogobrojnu Hafiz-pašinu vojsku i okitili se pobedom. Dobrnjčeva slava bivala je sve veća i Karađorđe nije mogao zanemariti njegove zasluge. Znao je Karađorđe koliko je Dobrnjac velik čovek – i po junaštvu i po delima, i po moralu i po pravičnosti. A Dobrnjac je pored svih dobrih odlika imao i dobru dozu svojeglavosti, koja je često umela da isprovocira vožda, pa je rivalstvo među njima tinjalo od prvog susreta. Karađorđe zajedno sa Sovjetom posle Ivankovačke bitke proglašava Petra vojvodom i bimbašom (zapovednikom nad hiljadu ljudi).

Oslobađanje Paraćina, Ražnja…

Ovenčan novom titulom, Dobrnjac je pošao uz Moravu i veštim ratovanjem zauzeo Paraćin, Ražanj i Aleksinac. Posle ovih, čekala ga je njegova najznačajnija pobeda. Spremno je krenuo da na Deligradu odmeri snage sa skadarskim Ibrahim-pašom i njegovih nekoliko desetina hiljada vojnika. Turci su jurišali nekoliko puta, ali napori da pređu preko Deligrada bili su uzaludni. Posle šest nedelja borbe, turska vojska je naterana na povlačenje. Dobrnjac je bio udarna pesnica, a veštinom i junaštvom istakli su se i Mladen Milovanović i Stanoje Glavaš. Nakon pobede na Mišaru kod Šapca, u pomoć im je stigao i Karađorđe, pa su srpski glavari ubrzo slavili dve veličanstvene pobede. U proleće 1809. godine Karađorđe je prilikom podele vojske niški front dao pod komadnu Miloju Petroviću Trnavcu. Ovakav potez pokazao se kao koban za bitku na Čegru, koja je ostala tamna strana srpske istorije. Dobrnjac je u to vreme bio mnogo čuveniji i zaslužniji vojskovođa od Trnavca. Imenovanje Trnavca za glavnokomandujućeg uvredilo je i naljutilo Dobrnjca. Došlo je do svađe među njima, pa se pretpostavlja da je zbog njihovih razmirica Stevan Sinđelić na Čegru ostao bez pomoći i bitku su dobili Turci, posle čuvene pogibije Sinđelića u borbi protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja. Zahladneli odnosi između Dobrnjca i Karađorđa nagoveštavali su nove probleme. Dostojanstvenog držanja i buntovnog duha, Dobrnjac ga se nije bojao, a još manje je hteo da bude bilo čiji poslušnik i da se ikome povinuje. Karađorđe se poslužio lukavstvom i postavio Dobrnjca na mesto ministra pravde. Slavni branilac Deligrada tako bi postao Karađorđev činovnik i oprostio bi se od svoje vojvodske titule. Za Dobrnjca je to bila velika uvreda i zajedno sa vojvodom Stojkovićem odbio je ponuđeno ministarsko mesto.

Odlazak u progonstvo

Dobrnjac i Stojković imali su rok od 20 dana da zauvek napuste Srbiju. Davno poznata priča, srpska nesloga, još jednom je bacila senku na proslavljene junake i njihove podvige. Dobrnjac se 18. februara 1811. godine rastaje sa Srbijom i odlazi u Vlašku (Rumuniju), gde se bavio trgovinom. Umro je 6. oktobra 1831. u rumunskom gradu Jašiju. Petar Dobrnjac je imao dva sina i ćerku. Sinovi su bili u Kadetskom korpusu u Sankt Peterburgu i obojica su tamo umrli. Ćerka Ljubinka udala se za Kuzmana, sina Pop Luke Lazarevića. Vojvoda koji je rezbario svoju sudbinu na srpskim bojištima spadao je u najveće Karađorđeve oponente. Umro je u tuđini, ali zbog svojih junačkih dela ostao je besmrtan u sećanju srpskog naroda.

Marija Delić

Izvor: časopis Istorija, br. 17, Ecoprint d.o.o., Beograd, 2011, str. 33–34.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

29177714_1199582406845791_7899339958753103601_n
Prethodni članak

MISAO DANA

yugo-gv-placement-1528210669
Naredni članak

Počeo je serijski da se prozvodi „YUGOˮ