АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Петар Добрњац – један од највећих Карађорђевих противника

Прелаз из 18. у 19. век на Балканском полуострву запамћен је као бурно доба сурових борби, револуције и великих историјских комешања и превирања. Тако немирно време изнедрило је на простору Србије читаву плејаду храбрих бораца, великих ратника и славних војвода и јунака. Петар Тодоровић, познатији као војвода Добрњац, изузетном храброшћу у одлучним борбама за ослобођење своје земље од Турака, утиснуо је свој лик у српску историју и придружио се галерији славних српских војвода. Као и његов земљак, саборац и побратим Миленко Стојковић, није се штедео у великим и одлучним бојевима, али је ипак умро у туђини, прогнан и одбачен.

Право презиме Влаховић

Претпоставка је да се Добрњац родио на Петровдан, 12. јула 1771. године у селу Добрњу у нахији пожаревачкој, па су му име Петар наденули по великом светитељу. По оцу Тодору Влаховићу, у складу са тадашњим прописом, понео је презиме Тодоровић. Надимак Добрњац, по ком је најпознатији, добио је по свом родном селу. Његов отац у Мачву је стигао из северних крајева Црне Горе, половином 18. века. Поред Петра имао је још два сина, Стевана и Николу. Петрово одрастање одвијало се у мутним историјским приликама поробљене Србије. Рано је постао хајдук, а потом се бавио трговином стоке, раширеним занимањем по српским селима тог времена. Турски зулум и припреме српског народа на отпор и борбу убациле су Добрњца у главни вртлог устаничке Србије. Наоружан патриотизмом и револтиран страшним харањем и тлачењем Османлија, једва је дочекао да крене у борбу „за крст часни, и слободу свету”.

Победе на Иванковцу и Делиграду

После збора у Орашцу на Сретење 1804. године, Карађорђе је по нахијама послао глас о устанку позвавши виђене Србе да се спреме за борбу. Петар се међу првима одазвао позиву. Заједно са побратимом Миленком Стојковићем и Момиром из Лучице кренуо је у прве обрачуне с Турцима. У бици на Дубоком Потоку, у близини Ћуприје, као заповедник чете, храбрим јуришима допринео је ослобођењу Пожаревца. Тако је започео своје војне успехе. После битке за Пожаревац, Карађорђе га је, запазивши његов војнички потенцијал, прогласио млађим старешином (главни је био Миленко Стојковић).

Споменик Петру Добрњцу у Пожаревцу

Споменик Петру Добрњцу у Пожаревцу

Познати јунаци – Момир из Лучице, Пауљ Матејић из Мелнице и Илија Стошић из Жагубице били су директно под Добрњчевим заповедништвом. Као одличан стратег и изузетан војсковођа, придружио се Миленку Стојковићу у историјском боју на Иванковцу 18. августа 1805. године. Јуначки су потукли многобројну Хафиз-пашину војску и окитили се победом. Добрњчева слава бивала је све већа и Карађорђе није могао занемарити његове заслуге. Знао је Карађорђе колико је Добрњац велик човек – и по јунаштву и по делима, и по моралу и по правичности. А Добрњац је поред свих добрих одлика имао и добру дозу својеглавости, која је често умела да испровоцира вожда, па је ривалство међу њима тињало од првог сусрета. Карађорђе заједно са Совјетом после Иванковачке битке проглашава Петра војводом и бимбашом (заповедником над хиљаду људи).

Ослобађање Параћина, Ражња…

Овенчан новом титулом, Добрњац је пошао уз Мораву и вештим ратовањем заузео Параћин, Ражањ и Алексинац. После ових, чекала га је његова најзначајнија победа. Спремно је кренуо да на Делиграду одмери снаге са скадарским Ибрахим-пашом и његових неколико десетина хиљада војника. Турци су јуришали неколико пута, али напори да пређу преко Делиграда били су узалудни. После шест недеља борбе, турска војска је натерана на повлачење. Добрњац је био ударна песница, а вештином и јунаштвом истакли су се и Младен Миловановић и Станоје Главаш. Након победе на Мишару код Шапца, у помоћ им је стигао и Карађорђе, па су српски главари убрзо славили две величанствене победе. У пролеће 1809. године Карађорђе је приликом поделе војске нишки фронт дао под комадну Милоју Петровићу Трнавцу. Овакав потез показао се као кобан за битку на Чегру, која је остала тамна страна српске историје. Добрњац је у то време био много чувенији и заслужнији војсковођа од Трнавца. Именовање Трнавца за главнокомандујућег увредило је и наљутило Добрњца. Дошло је до свађе међу њима, па се претпоставља да је због њихових размирица Стеван Синђелић на Чегру остао без помоћи и битку су добили Турци, после чувене погибије Синђелића у борби против вишеструко надмоћнијег непријатеља. Захладнели односи између Добрњца и Карађорђа наговештавали су нове проблеме. Достојанственог држања и бунтовног духа, Добрњац га се није бојао, а још мање је хтео да буде било чији послушник и да се икоме повинује. Карађорђе се послужио лукавством и поставио Добрњца на место министра правде. Славни бранилац Делиграда тако би постао Карађорђев чиновник и опростио би се од своје војводске титуле. За Добрњца је то била велика увреда и заједно са војводом Стојковићем одбио је понуђено министарско место.

Одлазак у прогонство

Добрњац и Стојковић имали су рок од 20 дана да заувек напусте Србију. Давно позната прича, српска неслога, још једном је бацила сенку на прослављене јунаке и њихове подвиге. Добрњац се 18. фебруара 1811. године растаје са Србијом и одлази у Влашку (Румунију), где се бавио трговином. Умро је 6. октобра 1831. у румунском граду Јашију. Петар Добрњац је имао два сина и ћерку. Синови су били у Кадетском корпусу у Санкт Петербургу и обојица су тамо умрли. Ћерка Љубинка удала се за Кузмана, сина Поп Луке Лазаревића. Војвода који је резбарио своју судбину на српским бојиштима спадао је у највеће Карађорђеве опоненте. Умро је у туђини, али због својих јуначких дела остао је бесмртан у сећању српског народа.

Марија Делић

Извор: часопис Историја, бр. 17, Ecoprint d.o.o., Београд, 2011, стр. 33–34.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

29177714_1199582406845791_7899339958753103601_n
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

yugo-gv-placement-1528210669
Наредни чланак

Почео је серијски да се прозводи „YUGOˮ