АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА – ДУХОВНО СРЕДИШТЕ СРБА

Манастирски комплекс Пећке патријаршије, који се састоји од четири цркве, налази се надомак града, у Руговској клисури поред реке Бистрице. Један од најзначајнијих споменика наше прошлости вековима је био средиште српске цркве. Још за време живота Светог Саве, на месту Патријаршије налазио се метох манастира Жича. Како се наводи у многим изворима, наследник Светог Саве, архиепископ Арсеније, желео је да средиште српске цркве буде на мање угроженом месту и ближе средишту државе, те је подигао Цркву Светих апостола и пренео средиште архиепископије у Пећ.

Око 1250. године црква је живописана. Са северне стране најстаријег храма пећког комплекса архиепископ Никодим подигао је Цркву Светог Димитрија. Деценију касније, са јужне стране Светих апостола, архиепископ Данило је око 1330. године саградио храм посвећен Богородици Одигитрији, а касније са јужне стране саградио је и Цркву Светог Николе. Данило II је испред три главне цркве подигао монументалну припрату и пирг. Своју фрескодекорацију је у време архиепископа Јоаникија 1345. године добила Црква Светог Димитрија, а током 14. века у Цркви Светих апостола урађене су мање преправке, па су неки делови храма накнадно сликани.

Обнова након турског освајања

Након турског освајања српске државе, манастир је запао у тешку ситуацију. Како у књизи Водич кроз манастире у Србији пише Слободан Милеуснић, 1485. године у Пећкој патријаршији налази се седам калуђера. Обнављањем патријаршије 1557. године манастир поново постаје духовно седиште, где столује патријарх српски Макарије Соколовић. Осам година касније живописана је Данилова припрата и обновљени су иконостаси. У време патријарха Пајсија почиње друга значајнија обнова. Цркве се покривају оловом, а угледни сликар Георгије Митрофановић обнавља фреске. Храм Светог Димитрија се архитектонски утврђује, а такође се обнавља и Црква Светих апостола, у којој је 1633–1634. осликан западни део храма, где су старе фреске страдале. Исте године обновљена је и трпезарија. Црква Светог Николе живописана је у време патријарха Максима, а 1673–1674. године урађен је и њен иконостас.

Владика упропастио фреске?

Петрит Имами пренео је извештај оријенталисте Дервиша Коркута, који је записао да је грубом грешком у другој половини 19. века манастир страдао „од једног владике, који је хтио да цркву ’обнови’ и ’украси’, па је упропастио изванредне старе фреске, које су све израњене длијетима и премалтарене, а онда рађен нов, слаб, живопис”. Коркут је присуствовао кад је инжењер Ђурђе Бошковић 1931. скидао малтер да би могао да рестаурира грађевину.

Пуна ризница блага

Како се наводи у неким изворима, средином 17. века Пећка патријаршија је изградила добре односе с руским царством, а њени игумани у Русији добијају дарове како у новцу тако и у штампаним књигама и богослужбеним предметима. Крајем 17. века, у време Великог турског рата, манастир је тешко страдао, а ризницу, која је била пренета у манастир Грачаницу и тамо скривена у једно кубе, Турци су пронашли 1688. године и однели, наводи Милеуснић, додајући да је било толико блага да га је одвукло девет коња. Након одласка патријарха Арсенија III Чарнојевића, манастир је опљачкан, а земља одузета. Руско-аустријско-турски рат 1735–1739. донео је опет невоље Пећкој патријаршији. Манастир је страдао, а патријарх Арсеније IV Шакабента с монасима преноси манастирске драгоцености у Срем.

Средином 19. века Пећка патријаршија почиње да се опоравља, након што је опљачкана 1831. године, што је наводно урадио Арслан-паша, брат заповедника Пећи. Нови конак гради се 1850, у Богородичиној цркви урађен је богато резбарен Богородичин трон, а 1875. живопис обнавља Аврам, син Диче зографа. Он обнавља зидне слике у црквама, а посебно у Светим апостолима. Репрезентативни конак изграђен је 1895. године у северозападном делу порте.

Сумњив пожар 1981. године

У пожару у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године, у време немира на Косову, изгорео је стари манастирски конак дуг 63 метра, а у последњем тренутку спасене су манастирска ризница и најзначајније рукописне књиге. Како је забележено у појединим изворима, многи сматрају да је пожар био подметнут. Окружни јавни тужилац у Пећи Селман Укај је том приликом изјавио да је конак највероватније изгорео због неправилно изведеног димњака и непотпуне термичке изолације. Након пожара изграђени су нови манастирски конаци са патријарховом резиденцијом.

Остали само темељи

Како пише Милеуснић, од некада богатог манастирског комплекса остали су очувани само темељи. Пећка патријаршија је некада била заштићена великим зидом с пет кула, од којих је једна била донжон-кула, с посебним утврдама. Конак у дну порте, с западне стране, изгорео је 1981. године, а обновљен и освећен 1983. године. У северозападном делу порте нови конак је завршен 1981. године, а велика звонара с јужне стране изграђена је 1970. О изузетној прошлости Пећке патријаршије сведоче црквено-уметничке драгоцености. Манастирска ризница је страдала у више наврата од Османлија и других пљачкаша. Од посебног значаја је збирка старих рукописних и штампаних богослужбених књига. Од икона се издвајају она Светог Козме и Дамјана из 1674. године, дело зографа Радула, Богородица Одигитрија и Исус Христос са Светим Николом из Цркве Светог Димитрија и Свети Георгије са житијем. У ризници се налази и једно звоно које је 1432. године лио Родоп.

Након уједињења Српске православне цркве, 1924. године је у Пећкој патријаршији устоличен Димитрије. Од тада се сви српски патријарси устоличују у овом манастиру. Јула 2006. године уписана је на листу светске културне баштине Унеска, али и на листу светске баштине у опасности због несталне ситуације која влада на том подручју.

Марија Јовановић

Извор: часопис Историја, бр. 27, Ecoprint d. o. o., Београд, 2012, стр. 28–29.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

vajfert
Претходни чланак

Умро је Ђорђе Вајферт

MIKI-JEVREMOVIC
Наредни чланак

Умро је певач Миодраг Мики Јевремовић