Песник Сима Пандуровић и преводилац Живојин Симић заједно су превели скоро сва Шекспирова дела. Када је дошао ред на Шекспирове Сонете, Сима се разболео, али је предложио Живојину Симићу младог песника Стевана Раичковића да помогне у завршавању започетог посла. Раичковић, свестан озбиљности и тежине понуђеног посла, дуго се колебао. „Разлог

Некада је Београд имао свој Позоришни трг, данас Трг републике. Постојала је и Позоришна кафана – прекопута Народног позоришта. Од 1902, после рушења Дарданела, ова кафана је стециште београдских боема. Отворена је осамдесетих година 19. века. Први кафеџија ове кафане био је Мита Базрђан, после њега Лаза Миодраговић, па Алекса

Познато је да је кнегиња Љубица[1] живела, пред своју смрт, у Новом Саду. Тамо је и умрла и одатле је пренесена у манастир Крушедол. Она је становала на Главној пијаци. Моја мати се познавала са кнегињом још из Београда, када је одлазила у походе својој сестри Хаџићки Светићки. Светић је

Вељко Петровић је причао у Клубу књижевника како је први пут, пре оног рата, посетио Јована Скерлића. „Улазио сам у Скерлићев кабинет на Универзитету управо у часу кад је излазио један млад човек. Скерлић ми је, пружајући ми руку, уместо поздрава рекао: ’Јесте ли видели овог младог човека? То је

Неко у кафани прича како је славни руски писац Тургењев једном рекао да љубав и глад гоне човека на велике подвиге. – Е то се не односи на нашег Чича Илију – каже Стеван Сремац. – Зашто? – упита неко са стране. – Па зато што нашег драгог Чича Илију

Неће ти поверовати ни да, ако си био луд, као што је неко рекао, био си увек оригиналан и тиме једино за природу моралан. Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим? То је опет о моралу реч! Али да ли си

[…] Српска историја је дала лик Светог кнеза Лазара, који је убијен у бици на Косову 1389, у борби против турског завојевача. У тексту који је монахиња Јефимија извезла сребрним и златним нитима на покрову од црвеног сатена, Лазар је представљен као мученик који се жртвовао за своју земљу и

Г. Сибе Миличић је једна од врло познатих београдских личности. Они који имају ту слабост (или врлину) да пре ручка учине своју малу шетњу корзом, од Академије до Москве, могу скоро увек срести високу и снажну прилику нашег песника, насмејану, глатко избријану, мало намакнутог шешира на очи, како се руку

О сину и наследнику Вукашиновом, краљу Марку, прослављеном јунаку српских народних песама – Краљевићу Марку – нема скоро никаквих савремених података. Одрастао у доба моћи и славе српске државе, Марко је дочекао њене поразе и расуло. О Марку се зна само толико да је био несрећан у брачном животу. Прву

За опкладу Тин Ујевић, везаних очију, проба разна вина и по укусу погађа које је које. – Црно, преклањска берба. Донели сте га од Гинића. – Сићевачко! Лањско. Троше га код Трандафиловића и Три сељака… – Смедеревско, овогодишње, каже код треће пробе, није најбоље. Виноград окренут југозападу. Доносе му четврту