1453

Влахо Буковац: КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

(1922), уље на платну, 115 × 85 cm Иако нарушеног здравља и прилично под утиском лоших критика своје последње изложбе у Прагу, одржане крајем 1921, Буковац ипак почетком 1922. долази у Београд да би решио питање свог коначног пресељења у домовину и да том приликом портретише будућег краља Александра Карађорђевића.


0
Screenshot_1

ДЕРВИШ И СМРТ: СВАКИ ЧОВЈЕК ЈЕ УВИЈЕК НА ГУБИТКУ

Пасванџија је негдје у мраку огласио поноћ. Посљедњу моју поноћ, посљедњи дан: својим крајем дочекаћу му почетак. Знам то, а зачудо, изгледа далеко све што треба да се деси, и сасвим нестварно. Дубоко у себи вјерујем да се неће ни десити. Знам да хоће, али се нешто у мени смјешка,


0
Branislav_Petrovic1

БРАНА ПЕТРОВИЋ – МИЛАН КОМНЕНИЋ

У време док су обојица били уредници у Просвети, пита Брана Петровић Милана Комненића: – Је ли, буразеру, јеси ли ти читао Рат и мир? – Побогу, Брано, како нисам читао. – Али мислим – до краја? Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 104.


0
Jovan_Cvijic

Јован Цвијић: О ЊЕГОШУ

Нема никога другога у српској књижевности који би био тако потпун представник најдубљега осећајнога и мисленога у нашем народу као Његош; он је с највећом снагом изразио унутрашње стихијске силе српскога народа. Његош је гениални духовни представник динарскога народнога типа, и то га диже у највеће висине нашег народнога духа.


0
Ђурађ Брановић

ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ (1427–1456)

Када је после смрти свога ујака, деспота Стевана, примио управу у своје руке, Ђурађ је био човек од преко педесет  година, и за собом je имао бурну прошлост. Необично јаког телесног састава, oн је био већ претурио преко главе многе невоље и несреће и доживео многа изненађења и разочарања. У


0
330px-Karađorđe_Petrović,_by_Vladimir_Borovikovsky,_1816

КАРАЂОРЂЕВА САБЉА

Имао је Зека Лакићев сабљу из Србије. О тој сабљи причала су се разна чуда. Многи су је видели, многи је нису видели, јер се та сабља не носи сваки дан и у сваки бој. Срби су више веровали, а Турци више страховали, да би то могла бити сабља Карађорђева.


0
Screenshot_1

Шарл Иријарт: ЧУВАРИ ХРАМА НАЦИОНАЛНИХ СЕЋАЊА (1878)

[…] Прво изнад Шибеника, кад смо се између Книна и тог града зауставили у некој сумњивој крчми, други пут у Дубровнику, у обичној бакалској или житарској радњи, а затим на Пилама, у бедној изби у коју људи долазе да, док састављају караване, пију шљивовицу, ракију која је народно пиће, чуо


0
ПОДЕЛИТЕ

Home