Српска краљица Симонида. Фреска из манастира Грачаница настала око 1320.  године.

СИМОНИДА

Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне на каменој плочи, знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи. Али дирнути руком није хтео ни отмено ти лице, нити уста, ни златну круну, ни краљевски вео, под којим лежи коса твоја густа. И сад у цркви,


0
Теодора Марчета у улози Ане Карењине

АНА КАРЕЊИНА У ИНЂИЈИ

У недељу 3. децембра пред пуном салом Културног Центра у Инђији одиграна је монодрама Ана у извођењу Теодоре Марчете, младе глумице овог града. Дело је настало на основу класика светске књижевости, романа Ана Карењина великог руског писца Лава Толстоја. Из овог романа преузети су карактеристични монолози Ане Карењине, који су


0
Издања 109. Кола

КОЛАРАЦ: ПРОМОЦИЈА 109. КОЛА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

Позивамо вас на представљање 109. РЕДОВНОГ КОЛА СКЗ И ДИВОТ-ИЗДАЊА КОЛА Коло СКЗ традиционално се представља у Задужбини Илије М. Коларца (Мала сала). Свечаност је заказана за четвртак, 14. децембар, с почетком у 19.30. Ова година је посебно значајна јер Задруга обележава 125 година од оснивања. У оквиру овогодишњег, 109.


0
Фото: Википедија

ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ ВРАНГЕЛОВИМ ПОСМРТНИМ ОСТАЦИМА ОД БРИСЕЛА ДО БЕОГРАДА

Барон Петар Николајевич Врангел, руски генерал немачке и шведске крви, легендарни заповедник Руске армије на Криму и најистакнутији припадник беле емиграције, умро је 25. априла 1928. године у Бриселу. Његови посмртни остаци пренети су, према личној жељи, у руску Цркву Свете Тројице на Ташмајдану, Београд. Рударски инжeњер по основној професији,


0
Фото: Википедија

СРПСКА ДОБРОТВОРКА МАРИЈА ТРАНДАФИЛ

Из редова знаменитих српских добротвора издваја се једно нарочито значајно име и личност, која је филантропијом завредила да у своме народу буде позната као највећа добротворка и задужбинарка свих времена. То је име Марије Трандафил, која је својим прегалачким и трудбеничким радом целог свог животног века несебично помагала онима за


0
24726946_1923122874671947_12556110_n

ПОТОМЦИ О ПРЕЦИМА: СРПСКИ МИТРОПОЛИТ ЧИЈЕ СЕ ГРОБНО МЕСТО НЕ ЗНА

Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (Столив, 16. фебруар 1890 ‒ Аранђеловац, јун 1945) био je митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Страдао је после окончања рата. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве. Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије


0
24232932_1697897843575005_2971001452764035967_n

БЕОГРАД: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРАМЕ – ПОТРЕБА ИЛИ УТОПИЈА

У среду 6. децембра, 19 часова, у Студентском културном центру (Краља Милана 48) биће одржана књижевна трибина Историја српске драме – потреба или утопија поводом књиге Велико доба. Историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века проф. др Зорице Несторовић. На трибини ће говорити: Јелена Ковачевић Ливија Екмечић Марија Благојевић Јелица


0
Фото: Википедија

ОМИЉЕНА КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА

На питање које су књиге на њега имале највећи утицај, Иво Андрић је за Новости 1956. године рекао: ‒ Велики утицај у мом детињству имало је дело Жила Верна Пут око света за 80 дана. Док сам читао ту књигу пред мојом дечјом маштом отворило се пространство света. И ја


0
MilutinMilankovic

ИНТЕРВЈУ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА ИЗ 1955. ГОДИНЕ

Академик Милутин Миланковић, један од највећих светских умова, дочекао је новинара Новости речима: ‒ Ја имам према новинарима исти однос као Мика Петровић. Чули сте за њега, зар не? Мислите на Мику Аласа? ‒ Да. Аласа. Он је новинаре истеривао чим би се појавили код њега. Надам се да ви


0
Српске језичке умотворине

Кад чујем да кажу „потрешенˮ, ја сам потресен!

ОДЛУКА НИЈЕ „ДОНЕШЕНАˮ   Најлакше је трпно стање објаснити у рату. На све стране само је трпљење: куће попаљене и порушене, породице расељене, многе и ожалошћене… Сви трпе радњу коју је неко други на њима вршио. То се у језику исказује глаголским придјевом трпним. За траву коју су покосили кажемо


0
ПОДЕЛИТЕ

Home