Гаврил Пекаровић[1] рођен је 1811. године[2] у Банатском Аранђелову (тадашњи назив је био Оросламош), надомак Кикинде. О њему се мало зна и у литератури о историји медицине, а и уопште. У то време Банатско Аранђелово се налазило у Хабзбуршкој монархији, која је свакако била вишејезична, па онда ни не чуди

Ђурађ Страцимировић био је, као сви Баошићи, бистар, енергичан и окретан, са доста политичког талента, али непостојан и, стога, недовољно поуздан. Као младића, њега је, после очеве смрти, његов стриц дао у залог и за таоца у Драч Карлу Топији. Остао је тамо и чамио у нереду све до смрти

Понекад се, без видљивог повода, дешавају нама нагле и чудне промене, неочекивани ударци изнутра, нарочито у познијим годинама. То што ми у нашем градском животу гледамо око себе и чиме се стално служимо, што називамо зид, кућа, кров, намештај, простирка или под, почне брзо и тајанствено да се преображава, да

Када је Миодраг Булатовић доживео срчани удар у Херцег Новом, сместили су га у болницу. Лекар који га је примио хтео је с руке да му скине сат, али му је Буле рекао: – Немојте, нека остане нешто да куца. Нажалост, врло брзо је, заиста, само сат остао да куца.

[…] Сутрадан, чим је свануло, добијемо позив и одемо Господару уз пратњу јуначких младића свечано спремљених, који су послани по нас почасти ради. Читава церемонија беше весела, пуна достојанства и части. Она показиваше становништву да је стигао племенити изасланик великог Господара, са мисијом озбиљнијом но што су биле друге раније

Чувена београдска кафана у непосредној близини ушћа Топчидерске реке у Саву. Претпоставља се да је саграђена двадесетих година 19. века и да ју је градио тада познати мајстор – неимар Веселин. До ње се стизало чак и трамвајем. Тридесетих и четрдесетих година 19. века ту се налазила скела за превоз

Израз слепа срећа, који се обично употребљава кад некоме изненада искрсне какав велики добитак или кад нагло постигне неочекиван успех, има такође своје корене у античким митолошким представама живота. Већ је у претходној причи речено да је римска богиња Фортуна поистовећивана с грчком богињом среће Тихом. Тиха је, према предању,

Баоша је после смрти брата Ђурђа примио пространу државу, која се пружала од Дубровника до Валоне. Он се углавном ипак више бринуо за јужне покрајине своје државе него за северне. То се у народу осећало, те због тога Баоша у Зети није био популаран. Провео је добар део своје владе

Крв и дисање су људи увек сматрали битним одликама и речитим знацима постојања или престајања живота. Последњим издисајем човек напушта „овај свет”. Једнако се дешава после истока крви из тела. Дисање је сматрано очигледним знаком живота. Крв је, међутим, изједначавана са животом самим. Сматрана је „седиштем животне силе”, „седиштем душе”.[1]

У оно време када је Миодраг Булатовић био председник Удружења књижевника, а Адам Пуслојић секретар, примети Буле како овај за собом стално вуче некакве кесе. – Што не носиш то у торби него у тим кесуринама? – пита га Буле. – Немам торбу – одговара Адам. И већ сутрадан Буле