Разговарајући једном о народној прошлости, Новица Церовић упита владику Рада: ‒ Шта мислиш, Господару, хоћемо ли ми, Срби, бити опет слободни? ‒ Проћи ће до тога много година. Нећеш ни ти доживјети ту слободу, а бићеш, колико те познајем, дуга вијека. Но, бојим се, Ново, да неће умјети одржати своју

После Хаџи-Проданове буне, Милош сиђе у Београд заједно са Ћаја-пашом, који је водио везане учеснике у тој несрећној побуни. Мислио Милош да им измоли милост, али љути Скопљак све помори страшном смрћу, а Милоша задржа у Београду као таоца. Утом сејмени донесу главу славнога јунака из Првог устанка Станоја Главаша

„Бабине су стари обичај који се састоји у обредном обиласку и чувању детета и породиље од стране рођака и комшија првих дана по дететовом рођењу.”[1] Обичај бабина уочио је крајем XVIII века и гласовити Италијан Алберто Фортис, аутор једног од најзнаменитијих путописа по балканским просторима. Фортис пише: „Пригодом порођаја, особито

Милутин Савић из села Гараша, поплашивши се од Карађорђеве „мазије”, побегне у планину. После неког времена Ђорђе му поручи да дође, ништа му неће. И пошаље му тесте барута с поруком: ‒ Којекуде, ако се боји мога пиштоља, нека ме убије, ево, мојим барутом. Верује ли ми, нека дође у

Сликар Сава Шумановић уверен је да нити је човек један експеримент, нити је механичко дело каква илустрација осећања и расположења уметниковог; још мање исечак из велике конструкције свемира. Слика је пре свега доживљај, који се збио изван правила по којима живи наш сунчани систем, према томе он је за њ

Ономе који куди или омаловажава нешто до чега, и поред највеће жеље, сâм не може доћи, каже се подругљиво: Кисело грожђе! То би отприлике требало да значи: „Кисело ти је јер га се не можеш домаћи” или, у ширем смислу: „Потцењујеш то зато што ти је недоступно”. Овај подругљиви (иронични)

Од лета 1875. до лета 1876. године кнежевић Петар Карађорђевић учествовао је у устанку српског народа у најзападнијој провинцији Османског царства ‒ Босни. Његово учешће у устанку било је подстакнуто како тежњом да допринесе ослободилачкој борби српског народа тако и настојањем да Карађорђевиће и себе врати на политичку мапу, иако

Кад је био ђак богословије у Сарајеву, прелазио је Гојко Стојчевић често преко Принциповог моста. На том мосту народни херој Гаврило Принцип убио је окупаторског надвојводу и престолонаследника Аустроугарске монархије ‒ Франца Фердинанда. На каменим плочама моста биле су утиснуте Принципове стопе. Гојко их је дуго загледао. ‒ Стани у

Кад је био ђак богословије у Сарајеву, прелазио је Гојко Стојчевић често преко Принциповог моста. На том мосту народни херој Гаврило Принцип убио је окупаторског надвојводу и престолонаследника Аустроугарске монархије ‒ Франца Фердинанда. На каменим плочама моста биле су утиснуте Принципове стопе. Гојко их је дуго загледао. ‒ Стани у

Шта је Уна? ‒ То је роман о љубави и издајству, које је, обично, део љубави. Ко никада није издао неку своју љубав? Код писаца је, међутим, трагикомично то што све што им се догоди завршава међу корицама у облику књиге. Уна је, иначе, штампана у запањујућем тиражу од 20.000