Сомборска салашка насеља ендемична су урбана појава, везана искључиво за најужу околину града. Настала су половином 18. столећа, када су Сомборци на некадашњим војничким пустарама добили земљу сходно уложеном износу за елибертацију града. На салашима су живели како најимућнији, тако и нешто сиромашнији Сомборци, а већина од њих имала је

Драги наши поборници и пратиоци. Позивамо Вас да погледате гостовање, 26.марта 2016. године, Жељка Васића председника Управног одбора фондације Српски Легат  и аутора књиге пројекта Траговима великана, Радмили Савићевић-Прва и последња. Хвала још једном Живораду Николићу, емисији Жикина Шареница и РТС-у.          

Погледајте како је Grand News пренео своје утиске о нашем пројекту и промоцији књиге из серије Траговима великана, Радмила Савићевић – прва и последња.    

ЕПИЦЕНТАР ЗБИВАЊА Градска кућа у Сомбору подигнута је на месту и темељима некадашњег здања, односно „каштела“, грофа Јована Јанка Бранковића, сомборског граничарског капетана од 1717. до 1734. године. Након што је капетанова удова Марија 1749. г.  продала граду ово здање за 500 форинти, у њему се налазило седиште магистрата тек

А хоризонт се помера… Милан Коњовић, родио се у Сомбору 1898. године као други син Давида и Вере Коњовић. Коњовићи су Сомборци од давнина, у ове крајеве су дошли у време Велике сеобе Срба, да би касније, током векова, одиграли значајну улогу у свеукупном животу града. Већ као гимназијалац изложио је

Страствени пречански господин У балканским ратовима, био је ратни извештач, у Првом светском рату добровољац и учесник албанске голготе. Након преласка преко Албаније упућен је у Женеву у новинарски пропагандистички биро. Ту је постао члан Југословенског одбора и популатор идеје уједињења. После рата постављен је за високог чиновника Министарства просвете.

Изложба Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015 у Галерији Српске академије наука и уметности Српска академија наука и уметности и Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца организују у Галерији САНУ изложбу Средњовековни Рудник: археолошка истраживања 2009–2015 аутора Ане Цицовић, вишег кустоса археолога Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и др Дејана

Снови о Фабрици снова Ернест Бошњак родио се у Сомбору 1876. године. Завршио је графички занат, а потом се, по тадашњем обичају, отиснуо у свет, да стиче нова знања и искуства. Доспео је до Беча из којег се, 1906. године вратио са кинопројектором и у згради сомборског позоришта отворио први