krstgotovusa

СИМБОЛ И ЗАШТИТНИ ЗНАК ГОТОВУШЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Крст се налази на брду Чука и представља симбол и заштитни знак места Готовуша на Косову и Метохији. Висок је 6 метара и сматра се да чува Готовушане од зла, несрећа, од непријатеља, и као да поручује да су вера и традиција одржале ове људе. Постоје два предања о подизању


0
a35ff4cd-0f94-4236-8f19-d0c32cd86468

АРЧИБАЛД РАЈС: О ПРОПАСТИ СЕЛА И СТВАРАЊУ НАУЧНОГ ПРОЛЕТЕРИЈАТА КОД СРБА

Ово се мора рећи. Све сте учинили да бисте своју омладину довели до тачке на којој је данас. По природним богатствима ваша земља је била предодређена да буде превасходно пољопривредна. Уместо да усмерите омладину на рационално обрађивање земље тако што ћете јој пружити добро основно школовање, па одлично пољопривредно-техничко образовање,


0
Ђорђе Станојевић (Фото: Википедија)

ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОСВЕТЛИО СРБИЈУ

Рођен је у Неготину давне 1858. године у Кнежевини Србији. Још као дечак је показао велико интересовање и осећај за физичко-природне појаве. Већ са шеснаест година, након завршеног нижег школовања у родном граду, одлази за Београд и уписује се у Прву београдску гимназију. Ту је припадао групи будућих великих професора


0
Дечак Синиша Матијевић ствара уметничка дела са повезом на очима

ПОЗИВ НА ВЕЧЕ УМЕТНОСТИ У СТАРОМ ДВОРУ 27. 2. 2018.

Поштовани, Задовољство нам је да Вас позовемо на вече уметности, 27. фебруара у 17.30 у Старом двору града Београда, посвећено Синиши Матијевићу (12), дечаку са Кордуна, који је задивио јавност својим талентом сликања са повезом преко очију. Представљамо жене предузетнице у култури и позивамо представнике компанија, институција и организација да


0
Јелена Анжујска

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА ‒ КРАЉИЦА КОЈА ЈЕ ПРИХВАТИЛА ПРАВОСЛАВЉЕ А НИЈЕ СЕ ОДРЕКЛА КАТОЛИЧАНСТВА

Јелена Анжујска била је супруга краља Уроша I Немањића (1243–1276) и мајка потоњих српских краљева Драгутина и Милутина. Порекло краљице Јелене до данашњих дана није поуздано утврђено. Краљичин савременик и састављач њеног житија, архиепископ Данило II бележи да је краљица „од племена фрушкога и кћи славних и богатих родитељаˮ. У


0
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

ГОВОР ЈАШЕ ТОМИЋА НА ВЕЛИКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ 1918. ГОДИНЕ

Косовски мученици! Сретно вам ослобођење! Никада у животу нисам био толико уздрхтан као у овом тренутку. А видим вам на лицу да сте и ви тако уздрхтани. Ми нисмо сами! Зар може бити, а да ви то не видите, како се у овој дворани налази и српска петстогодишња историја, до


0
Фото извор: Радио-телевизија Србије

ИМЕНА 16.185 ЈУНАКА НА „ЗИДУ ПЛАЧАˮ У НИШУ

„Официри и подофицири Команде Копнене војске Србије направили су у Нишу музеј који прати историју српске војске, српског народа и њиховог страдања у Нишу и околини, у последња два века. Јунацима са Чегра, херојима Гвозденог пука, борцима са Кошара и Паштрика, али и многим другим познатим и непознатим јунацима који


0
Грб Јакшића

СТЕФАН И ДМИТАР ЈАКШИЋ

Подаци о Јакшићима сежу од времена српске Деспотовине, када су као племићка породица из Јагодине уживали велики углед међу српским народом. Родоначелник ове породице Јакша Брешчић помиње се као војвода деспота Ђурђа Бранковића (1427–1456), ког је деспот 1452. године упутио као посланика у Дубровник. Брешчић се помиње и као заповедник


0
Поглед на Готовушу

ГОТОВУША ‒ СИМБОЛ ОПСТАНКА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1.300 становника српске националности. У саставу је општине Штрпце, на југу српске Аутономне Покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је


0
Лаза Пачу (Фото извор: Википедија)

ЛЕКАР ЛАЗАР ПАЧУ ‒ САМОУКИ ЕКОНОМСКИ СТРУЧЊАК КОЈИ ЈЕ СПАСАО СРБИЈУ ОД ДЕФИЦИТА

Један лекар који је напустио ординацију и самоуки економски стручњак, „државни Кир Јања на кубˮ, излечио је Србију од дефицита, променио финансијску политику, омогућио раст привреде и напунио државну благајну, пише Миливој Анђелковић у Животописима знаменитих Срба. Држава је у великој мери захваљујући Лазару Пачуу издржала Царински рат са Аустроугарском


0
ПОДЕЛИТЕ

Home