Љубиша Зечевић  (Ljubiša Zečević), из села Јевремовца код Шапца. Био је пилот-официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Захваљујемо се његовој унуци Милени Зечевић Мићић, на овој прелепој фотографији.  

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,

У историји Новог Сада постоје поглавља која се, само с времена на време, поново отварају и читају. Једно од таквих је и прича о новосадским Јерменима – малој заједници која је своје уточиште пронашла у Петроварадинском Шанцу 1739. године. Њени чланови су били специфични по свом пореклу, традицији, верском опредељењу

Чувени српски војвода Степа Степановић(1856-1929),  припадао је генерацији српских старешина који су својим подвизима обележили новију српску историју. Учествовао је у свим историјским догађајима, у борбама за независност Србије до Првог светског рата. Све што је радио учинило је да његово име остане запамћено, а његова дела заувек забележена. Поред

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски

Савремена педијатрија у Европи развија се у 19. веку када се издвојила као самостална грана медицине. Прва катедра за педијатрију основана је у Берлину 1872. године, а потом у Паризу 1892.године. У српској средини, почетак педијатријске праксе налазимо у раду др Платона Папакостопулоса почетком 20. века, и његовом лечењу шарлаха,

Сачуване дипломе и фотографије генерала Краљевине Југославије, Љубомира Т. Петровића из приватне колекције.

Презентација нематеријалног наслеђа општине Зајечар и њене околине.

Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице. У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас.

„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: први пут када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“ Иво Андрић   Да ли Вам је икада пало напамет ко нам је оставио Хотел Бристол, зграду Београдске задруге и већи део изгледа Савамале коју