Геца Кон рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду у познатој ашкенаској породици у браку Бернарда и Лујзе Кон. Убрзо по његовом рођењу породица Кон прешла је у Земун. Бернард, рабин, и његова супруга Лујза, сматрали су да би младом Геци најбоље пристајала књижарска струка, те су га уписали

Хор слависта одржаће концерт традиционалних песама словенских народа у башти Галерије Полет, у недељу 17. 6. од 20.00 ч., чиме ће обележити завршетак још једне успешне сезоне. Очекују вас композиције на руском, српском, украјинском, бугарском, белоруском, словачком и чешком језику. Један од основних циљева који обједињује ове младе људе јесте

У Сомбору ће се 23. јуна, на терену ФК Жак (Карађорђева бб) у 14.00, одржати Меморијал Јован Ђуран – спортско надметање у вожњи запрега-фијакера, кроз чуњеве (дисциплина Ц). Тога дана такмичари ће возити за Отворено првенство АП Војводине у дисциплинама двопрег и четворопрег за децу, јуниоре и сениоре, а у

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Аранђеловац. Најлепше име за један град. Б – Београд. Престони град. Симбол трајања. В – Велика Хоча. Симбол српског виноградарства. Г – Градац манастир. Једини готички лук у српској архитектури. Д – Десанка Максимовић! И љубав и традиција. И индивидуално и опште.

Четвртак Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила Светом Јустину, великом српском теологу и испоснику, који је после Другог светског рата живео као монах у манастиру Ћелије. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.

Ако се о неком културном догађају прошле године заиста причало, и данима после његовог одржавања по друштвеним мрежама делиле сјајне фотке, онда је то свакако концерт Београдске филхармоније на Ушћу. Па, спремите своје хештегове #beogradskafilharmonija, јер нам они такав, а можда и бољи спектакл спремају и ове године! А обећавају

Савремено схватање витештва своје порекло има у популарној култури, која увек потенцира представу западног витеза као оличења врлина и херојства. Та општеприхваћена слика замагљује чињеницу о постојању витештва на нашим просторима, са свим одликама које је тај термин обједињавао у себи. Витештво је у српским земљама било и те како

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.