Изложба ће бити отворена 15. маја у Дому Војске Србије и трајаће до 14. јуна. Изложба Дијанина деца посвећена је највећој акцији спасавања деце у Другом светском рату и биће представљена у Великој галерији Дома Војске Србије (Браће Југовића 16), најављено је из Министарства одбране. Диана Будисављевић, Аустријанка удата за

Школа у Готовуши почела је са радом крајем предпрошлог века, тачније 1897/98. школске године, још за време турске владавине. Настава се изводила на српском језику у сеоској згради у центру селу. У то време настава није била обавезна, па су учитељи улагали велике напоре да окупе што више ученика. Ондашња

Недуго након Прве сеобе Срба хабзбуршка војска је поново потиснула Отоманско царство. Карловачки мир из 1699. показао се само као провизоран и привремен. Турска се повратила и почела ратове против Русије и Венеције, да би се убрзо умешао цар Карло VI. Његов војвода Еуген Савојски је победом код Петроварадина и

Златибор као једна од најлепших планина Србије, а најпосећенија, у периоду од 10. до 13. маја биће домаћин догађаја који промовише његове призоре, садржаје и природне лепоте. У години у којој се овде обележава 125 година организованог туризма, Туристичка организација Златибор у сарадњи са Фото-савезом Србије организује Фото-сусрет Златибор 2018,

У Неготину ће се 11. и 12. маја одржати Међународни сајам меда и вина. Сајам окупља велики број учесника из Србије, Бугарске и Румуније, произвођаче меда, вина, сувенира, лековитог биља, произвођаче пратеће опреме, гастрономе, и све оне који се баве продајом, дистрибуцијом и конзумирањем меда и вина. Поред званичног програма одржавају

Ђурђевдан је празник који је црква посветила успомени на Светог великомученика Георгија. То је непокретан празник који пада 23. априла по старом, а 6. маја по новом калдендару. Реч је о једном од најзначајних народних празника, чије светковање није имало много везе с црквено установљеним култом. На простору насељеном Јужним

Интелигенција је постајала све гордија и код ње су се све више губила она лепа својства вашег народа. Пре великог рата је ипак чувала неке обзире. Још није била заразила омладину, па је чак универзитетска омладина, будући чланови „интелигенцијеˮ, још била родољубива. Многи млади студенти су у време Челопека ступали у