Блажено почивши владика Жички Хризостом Столић у свом обимном и веома значајном делу Православни  светачник пише да се овог дана обележава и спомен преноса Винчанске односно Бездинске чудотворне иконе пресвете Богородице. Икону је у Београд из Печорског манастира донео монах Пајсије, Грк са Крфа. Звала се Владимирска. Икона је била

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Ајвар. Зимски специјалитет од печених паприка. Ремек дело нашег народа. Б – Београд. Град у ком сам рођена, одрасла. Незаменљив, а ипак „крив” за много тога у мом животу. В – Валтер. Надимак нашег прослављеног и легендарног глумца Бате Живојиновића. Г – Грачаница (манастир). Дело

Отварајући своју самосталну књижарску радњу 1901. године, само пар месеци после оснивања Српског књижевног гласника, Геца Кон је омогућио испуњење једне културне потребе да књижевна елита окупљена око Гласника добије додатног простора у нашој култури. У просторијама Књижарнице Геце Кона за српску и страну књигу у Кнез Михаиловој бр. 34

Браћа Козма и Дамјан још за живота се прославише чудесним исцелитељским моћима и вером у Христа. У време прогона хришћана бацише их пред болесног римског цара Карина и цар им нареди да га излече. Браћа одговорише да њихове моћи ништа не вреде без праве вере у Христа. После дужег разговора

Каталина, српска владарка с краја 13. века, оставила је значајног трага у српској историји упркос краткој владавини свог супруга, краља Стефана Драгутина Немањића. Каталин (у неким изворима Кателин) Арпадовка рођена је средином 13. века као најстарија кћер угарског владара Стефана (Иштвана) V и Јелисавете (Ержбет) Куманске, и унука угарског краља

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и Сабору Светих дванаест апостола. Овај дан се зове још и Павловдан. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.  

Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од 12 великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини, Малој Азији, Илирику

Задужбинарство – часна српска традиција Једна од најбитнијих одредница српског духовног бића, попут крсне славе, је и традиција задужбинарства – остављање у наслеђе, „на општенародну ползуˮ, онога што је „за душуˮ: Прве српске задужбине настале су још у XII веку, у XIII су већ биле традиција, а у XIX готово