Ако би ми неко тражио најчешће грешке у језику говорникȃ српског језика, ја бих му навелу ову. Када бисмо се ми у школама више трудили да нагласимо ову грешку и исправимо је, данас не бисмо погрешно говорили. Ја бих волела када бисте ви на основу првих редова већ знали о

Деспотица Ангелина Бранковић, кћи Ђорђа Аријанита Комнина, рођена је око 1440. године у Албанији. За српску средњовековну историју везује је, пре свега, брак са слепим деспотом Стефаном Бранковићем, који се у лето 1460. године нашао у Албанији. Тамо је оженио Ангелину, а потом се са супругом упутио у Италију у

„Црногорци! Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази. Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилагођавали хришћанској Аустрији да се с њом заједно опру најезди

По смрти цара Душана на српски трон је после сабора у Скопљу 1357. године сео његов син Урош. Млади цар је био наочит телом, али млад памећу. Стога је некадашње Душаново племство, осећајући ограничене способности Урошеве, покушавало да се отргне од централне власти. Српско средњовековно царство се тиме почело распадати

У Матици исељеника Србије, Нушићева 4/1, у уторак 30. јануара са почетком у 19.00 часова, можете погледати монодраму Милунка. Текст: Весна Станковић Режија: Петар Станојловић Глума: Весна Станковић   „Пролазим поред њих и шапућем: еј, Србијо, мученице, ко је желео да те на распећу види – сада те гледа, ко

Данас, поготово на сеоским сахранама, постоје неки обичаји, у граду већином непознати, за које многи не знају изворни смисао. Смрт је у нас представљала један од три обреда прелаза. Поред смрти обреди прелаза су били рођење и венчање. Рођење је смрт на „ономˮ свету и рађање не „овомˮ, а смрт

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српског народа. СВЕТИ САВА је оснивач народне Цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор. СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу. Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном православљу. Тиме

„Зима је, снег замео све до кућних врата и свему одузео стварни облик, а дао једну боју и један вид. Под том белином ишчезло је и мало гробље на ком само највиши крстови врхом вире из дубоког снега. Једино ту се виде трагови уске стазе кроз целац снег; стаза је

„Сад већ ни судија други није било у земљи осим даија и њиови кабадиа и субаша; кнезови су послије Аџи-Мустај-пашине смрти одма изгубили власт у народу, а и кадија ђе се који налазио није смио од њи ни помолити ћитапа. Они су људ’ма судили и пресуђивали по својој вољи, људе

Јелена Јакшић заузима значајно место у историји српског народа на простору јужне Угарске, крајем XV и почетком XVI века. Пореклом је из угледне великашке породице Јакшића, кћер војводе Стефана и Милице Јакшић. Јелена је у историји превасходно остала упамћена као супруга последњег деспота из куће Бранковића, деспота Јована, и као