Каталина, српска владарка с краја 13. века, оставила је значајног трага у српској историји упркос краткој владавини свог супруга, краља Стефана Драгутина Немањића. Каталин (у неким изворима Кателин) Арпадовка рођена је средином 13. века као најстарија кћер угарског владара Стефана (Иштвана) V и Јелисавете (Ержбет) Куманске, и унука угарског краља

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и Сабору Светих дванаест апостола. Овај дан се зове још и Павловдан. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.  

Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од 12 великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини, Малој Азији, Илирику

Задужбинарство – часна српска традиција Једна од најбитнијих одредница српског духовног бића, попут крсне славе, је и традиција задужбинарства – остављање у наслеђе, „на општенародну ползуˮ, онога што је „за душуˮ: Прве српске задужбине настале су још у XII веку, у XIII су већ биле традиција, а у XIX готово

Последњи дан Петровског поста. Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и светим мученицима Дабробосанским и Милешевским. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017

На педесетом километру од Косовске Митровице, у селу Врачеву, на северу Косова и Метохије, налази се манастир посвећен Светим врачима Козми и Дамјану. Био је рушен, паљен и обнављан – баш као и Србија кроз векове. Први писани траг о манастиру је Сопоћански помјаник из 1386. године, у ком се

Поштовани пратиоци рада Српског легата, поштоваоци и чувари традиције, Српски легат позива све раднике у култури који желе објавити интересантне прилоге из историје, традиције и културе српског народа, а за које сматрају да им треба омогућити већу видљивост и доступност ширим народним масама, да нам се јаве и поделе своје

У склапању Карловачког мира 1699. године велику улогу у посредовању имао је раковички калуђер Григорије. Захваљујући његовој довитиљивости, Манастир Раковица је од влашког војводе Константина и руског цара Петра Великог добио новчану помоћ, али и богослужбене књиге и иконе. На 11 километара од центра Београда, на кружном путу који уз