Доба турског зулума над Србима, у освит Првог српског устанка, било је време када су се рађали јунаци. Неустаршиви, они су подвизима исписивали светла поглавља наше историје. Један од њих био је и Милош Стојићевић Поцерац, слављени и хваљени јунак Првог српског устанка. Родио се 1776. године у Великој Врањској

Током двадесетогодишењег службовања у Горњој Добрињи Миливоје ће свом отечеству одужити највећи дуг – у Балканским ратовима 1912–1913. године учествује као поданик, писар и комесар Другог одељења Профијантске колоне Дринске дивизије првог позива, а када 1914. године избије Први светски рат, као наредник, потом и писар Профијантске колоне Дринске дивизије

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије у сарадњи с регионалним координаторима, у оквиру изложбе Нематеријално културно наслеђе Србије у Етнографском музеју у Београду, организује презентацију елемената уписаних у Национални регистар. Демонстрацијама занатских знања и вештина, начина певања или играња, приближавањем вештина припрема традиционалних јела, разговором са стручњацима и носиоцима наслеђа,

Борба за престиж и власт, нетрпељивост и ослањање на противнике српскога народа, само су део спектра компликованих односа и околности покосовске Србије, у којима су се нашли синови кнеза Лазара и књегиње Милице, старији Стефан и две године млађи Вук (рођен највероватније 1379. године). Често затровани братски односи веома добро