АктуелностиКуће и зградеНа данашњи дан

Отворена је хидроелектрана у Ужицу

На данашњи дан, 2. августа 1900. године отворена је хидроелектрана у Ужицу, на реци Ђетињи, и она је прва хидроелектрана у Србији саграђена по Теслином вишефазном систему наизменичне струје.

Пре ове, у Србији су отворене термоелектрана у Београду 1893. године и хидроцентрала у Ваљеву из исте 1900, али обе производe једносмерну Едисонову струју.

Ова на Ђетињи смештена је испод Старог града, а највеће заслуге за њен настанак имао је професор Велике школе у Београду, физичар Ђорђе Станојевић, иначе Теслин пријатељ и један од организатора његовог јединог боравка у Београду 1892. године. Хидроелектрана је настала као решење за проблем који је постојао око изградње ткачке радионе у Ужицу. Станојевић је челницима Акционарског друштва објаснио предности које би имали изградњом једне такве грађевине, и то не само у вези са радионицом, већ и са коришћењем енергије за осветљење читавог града. Предлог је прихваћен и камен темељац је поставио лично краљ Александар Обреновић 3. маја 1899. године. Генератори и опрема купљени су од фирме Siemens&Halske, произвођач турбина био је Danubius-Maschinen Hartmann, односно Ganz&Co. Danubius Budapest. Извођачи радова били су Јосиф Гранжан и Гола Љубић из Ниша, а пројекат бране, јаза и зграде хидроелектране урадио је машински инжењер Аћим Стевовић.

Хидроелектрана на Ђетињи почела је са радом девет година после пуштања у рад првог објекта ове врсте у свету и само пет година након изградње хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Непрекидно је радила више од седам деценија, а онда је 1974. године због изградње пруге Београд–Бар затрпан њен јаз, након чега је престала да ради.

Ипак, поводом прославе стогодишњице од њене изградње, централа је потпуно обновљена и на исти дан 2000. године поново је пуштена у рад.

Данас спада у најстарије очуване хидроелектране у свету, оспособљена да из својих музејских Siemens&Halske генератора производи електричну енергију, а поред своје музејско-туристичке намене она представља и незваничну образовну установу у којој се одржава практична обука ђака и студената.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1873. године рођен је књижар и издавач Геца Кон;
1921. године ступио је на снагу Закон о заштити државе;
1925. године рођен је књижевник, слависта, професор и академик Драгољуб Драган Недељковић;
1945. године завршена је Потсдамска конференција.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Јован Ристић
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

gold-ingots-golden-treasure-47047
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ