На данашњи дан, 1. септембра 1963. године, утакмицом између првотимаца „Црвене звезде“ и „Ријеке“, званично је отворен „Стадион ФК Црвена звезда“, иако су се пре тога ту сусрели „Звездини“ пионири и пионири земунског „Јединства“. Стадион је подигнут на месту где се од 1927. године налазио Стадион ФК „Југославије“ на ком је „Звезда“ играла своје утакмице, а последња је одиграна крајем 1959. године против „Новог Сада“. Постоје казивања по којима су важан чинилац у коначној одлуци о изградњи новог стадиона били порази „Црвене звезде“  у полуфиналу и четвртфиналу Купа европских шампиона са по једним голом разлике, против „Фиорентине“ 1957. и „Манчестер јунајтеда“ следеће године, када су своје утакмице као домаћини, због застарелости свог стадиона, „црвено-бели“ морали да играју на стадиону ЈНА. У сваком случају, нови стадион је, са још недовршеним трибинама, био отворен 1963. године, а утакмицу на којој је „Звезда“ победила „Ријеку“ са 2:1 посматрало је више од 50 000 људи. Први званични гол дао је Ријечанин Вукоја, а за „Звезду“ је први стрелац био Душан Маравић. Сматра се да је највише гледалаца било 1975. године, на утакмици полуфинала Купа победника купова, против мађарског „Ференцвароша“, када је званично било присутно мало више од 96 000 посматрача, иако је по незваничним проценама том мечу присуствовало свих 110 000 људи, колики је тада био капацитет. На њему је до сада, поред многих „Звездиних“ и репрезентативних утакмица, одиграно и финале Европског првенства, финале Купа европских шампиона и финале Купа Уефа. Након постављања столица на свим трибинама, данашњи капацитет је више него преполовљен, а од 2014. године стадион, који се популарно називао „Маракана“, званично носи назив прве Звездине звезде, Рајка Митића.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1832. године рођен је историчар, свештеник, архимандрит и академик Иларион Руварац;
1939. године нападом Немачке на Пољску почео је Други светски рат;
1945. године Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област;
1961. године у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља;
1978. године умро је књижевник и публициста Душан Баранин;
1994. године умро је новинар и сатиричар Владимир Булатовић Виб;
1997. године умрла је балерина, педагог, кореограф и балетски критичар и историчар Милица Јовановић.