Отворен је Књажевско-српски театар у Крагујевцу – прво позориште у Србији
#НаДанашњиДан, 2. по јулијанском, а 14. фебруара по грегоријанском календару, 1835. године одржана је прва представа у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Играње представа у Крагујевцу помиње се још 1825. године, а у вези са њима наводи се учитељ Ђорђе Евгенијевић, као и Јоаким Вујић када је био тамо. Он је на позив кнеза Милоша, у јесен 1834. године, као човек са великим искуством и знањем стигао у Крагујевац, те је као такав постављен за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Театар је био смештен у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар су чинила углавном дела Јоакима Вујића, док су глумачки ансамбл, поред неизбежног Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали млади чиновници и ђаци гимназије. За три дана, током одржавања Сретењске скупштине, изведене су четири представе: „Фернандо и Јарика“, „Ла Перуз“, „Бедни стихотворац“ и „Бегунац“. Позоришну публику сачињавали су кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања, а прва представа изведена на данашњи дан био је комад „Фернандо и Јарика“, према делу Карла Екартсхаузена, уз музику Јожефа Шлезингера. Годишњицу овог догађаја Театар обележава на дан 15. фебруара (због грешке у рачунању разлике између два календара, док ће у наредном веку то вероватно бити 16.) и том приликом се додељују Статуета „Јоаким Вујић“, Прстен са његовим ликом, као и Медаљон.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1804. године Карађорђе је на збору у Орашцу изабран за вођу Првог српског устанка;
1804. године рођен је први секретар Матице српске, Теодор Павловић;
1815. године убијен је један од најистакутијих старешина Првог српског устанка, Станоје Главаш;
1835. године донет је Сретењски устав;
1856.године рођен је историчар, политичар и професор Универзитета у Београду, Љубомир Јовановић;
1879. године рођен је новинар, адвокат и политичар Триша Кацлеровић;
2015. године умро је један од највећих југословенских атлетичара, Фрањо Михалић.