АктуелностиНа данашњи дан

Откривен је „Победник” на Калемегдану

На данашњи дан, 7. октобра 1928. године на Калемегдану је откривен споменик Победнику.

Читава прича око његовог настанка почела је петнаестак година раније када су тадашњи челници Београда дошли на замисао да једним монументалним спомеником обележе завршетак Првог балканског рата и окончање вишевековног робовања Турцима.

Тако је 1913. године направљен договор са Иваном Мештровићем, по ком је вајар требало да уради камену фонтану постављену на постаменте у облику лавова, у чијем би се средишту, на стубу у пет нивоа, уздизао Победник као весник слободе, а читава композиција би носила назив Алегорија и налазила би се на Теразијама, чинећи круну радова на уређењу тог платоа, који су се изводили по нацртима Веселина Личића и Јелисавете Начић.

Мештровић је на споменику радио у сали данашње Oсновне школе Краљ Петар Први код Саборне цркве, али су почетак Првог светског рата и окупација Београда довели до прекида радова, те до уништења већине до тада урађеног.

Ипак, с обзиром да је централна фигура Победника већ била направљена и послата у Чешку на ливење, он је дочекао крај рата и повратак у Београд, где је наредих година чамио у магацину водоводних цеви на Сењаку, док се 1923. године није поново покренуло питање његовог постављања.

Када су четири године касније кренули радови на копању темеља за споменик, узбунила се престоничка јавност и почеле су расправе око тога где такву скулптуру треба поставити, а поред грађана, интелектуалаца и многих уметника, у полемику се укључио био и сам аутор.

Чувари јавног морала су се питали колико је пристојно ставити нагу мушку фигуру у сам центар града где пролазе младе девојке, неки су главу ломили око тога  да ли га је као симбол победе у ратовима боље поставити на неко друго место, а било је и оних који су се бавили тиме да ли он уопште има црте лица једног Србина и зашто га је на крају крајева направио Хрват.

Било како било, Победник је коначно, у оквиру обележавања десетогодишњице пробоја Солунског фронта, постављен на платоу Горњег града на Калемегдану, са соколом у једној руци и мачем у другој, окренут лицем ка једној уништеној царевини која је рушила Београд и леђима другој, поставши до данас, и поред многих замерки и опречних мишљења, симбол главног града.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1813. године завршен је Први српски устанак;
1877. године рођен је песник Војислав Илић Млађи;
1895. године рођен је музичар и диригент Властимир Павловић Царевац;
1897. године рођен је новинар Боривоје Бора Јовановић;
1914. године рођен је књижевник и академик Михаило Лалић;
1915. године мајор српске војске Драгутин Гавриловић, издао је чувену заповест браниоцима Београда;
1932. године рођен је архитекта и сликар Синиша Вуковић;
1953. године завршила је живот књижевница, преводилац и професорка Аница Савић-Ребац;
1969. године основане су Београдске музичке свечаности (БЕМУС);
2005. године умро је вајар Јован Солдатовић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

silence-3810106_1280
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Gligam
Наредни чланак

Умро је историчар Бранислав Глигоријевић