Основано је Српско учено друштво
На данашњи дан, 1864. године основано је Српско учено друштво (изворно: Србско учено друштво), које је у суштини било обновљено Друштво српске словесности, чији су чланови морали писмено да изјаве министру просвете да ли желе да постану чланови новооснованог.
Задатак му је био да „настави рад на наукама и вештинама које се тичу србстваˮ. У почетку је имало 24 редовна члана, 44 почасна и 64 дописна, а постојала су 4 одсека: за науке моралне, језикословне и литерарне; за науке природословне и математичке; за науке историјске и државне; и за вештине.
Први председник био је Јован Гавриловић, а рад Друштва се састојао у читању појединих чланака и радова, прикупљању разноврсних података и списа и старању о њима.
Српско учено друштво је 1877. године променило свој програм и одлучило да се бави и самосталним научним истраживањем и његовим популарисањем. Стални сукоби са режимом, као и настојање да му се да обележје научне, али не и друштвене установе, довели су до његовог суспендовања у мају 1886. и оснивања Српске краљевске академије, у новембру исте године.
Ипак, у јуну 1887. Српско учено друштво привремено је поново отворено. Због престанка државне помоћи, као и великог броја својих чланова који су припали Српској краљевској академији, 1892. године, на предлог тадашњег министра просвете Андре Николића, коначно је дошло до спајања двају друштава. Тада је 8 чланова Српског ученог друштва изабрано за редовне чланове Српске краљевске академије, а сви остали за почасне, те је оно и коначно престало да постоји као самостално.
Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:
1877. године умро је историчар и политичар Јован Гавриловић;
1902. године умро је српски књижевни критичар и професор Велике школе Љубомир Недић;
1946. године у Паризу је почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату;
2000. године умро је лингвиста, професор и академик Светозар Стијовић;
2005. године умро је први београдски рокер Миле Лојпур;
2011. године умро је есејиста, књижевни и позоришни критичар Мухарем Первић.