На данашњи дан, 28. јула 1861. године основано је Српско народно позориште у Новом Саду.

Настало је на иницијативу Јована Јовановића Змаја и Стевана Брановачког, а на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић, првенствено као национална установа која је имала задатак да путем драмске књижевности и глумачке уметности преноси српску реч и историју, да буди националну свест и подиже културни ниво Срба и тиме пружи отпор бечкој и пештанској власти.

С обзиром да се налазило у Аустроугарској монархији и није било државна установа, Српска читаоница је установила Друштво за Српско народно позориште које је водило бригу и финансирало позориште.

Оснивачка скупштина Друштва је била крајем пролећа 1862. и на њој је донет и први Устав Друштва, али се на одобрење за оснивање и рад Друштва чекало до јула 1865. године и потписа цара Франца Јозефа.

Први управник је био Јован Ђорђевић, који је на тој функцији остао до 1867. године, када је на позив кнеза Михаила у Београду основао Народно позориште. Представе су се играле по читавој Војводини и шире, и то углавном у кафанама, а од 1895. до 1928. године, када је изгорела у пожару, у згради коју је позоришту уступио велепоседник Лазар Дунђерски.

Од тада се много тога у раду, па и сам назив овог позоришта мењао, да би му се 1951. године вратило провибитно име, а зграда у којој се данас налази, и која је највећа позоришна сцена у Србији, свечано била отворена 1981. године.

Српско народно позориште је такође један од оснивача и домаћина Стеријиног позорја, добитник многих награда и признања, а посебан сегмент у његовом раду представља издавачка делатност, у оквиру које поред мноштва књига, зборника и публикација које су издате, још од 1871. године издаје и сопствени часопис.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1330. године краљ Стефан Дечански победио је у Бици код Велбужда војску бугарског цара Михаила Шишмана;
1402. године у бици код Ангоре, Тамерлан је победио и заробио турског султана Бајазита;
1914. године почео је Први светски рат;
1924. године рођен је редитељ Александар Аца Ђорђевић;
1926. године рођен је глумац Власта Велисављевић;
1941. године у одмазди за пожаре у немачким гаражама, Немци су у Београду стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера;
1960. године рођен је глумац Љубивоје Тадић;
1980. године умро је глумац, редитељ и професор Вјекослав Афрић;
1992. године умро је психијатар, академик и оснивач СДС у Хрватској Јован Рашковић;
1996. године умро је песник Иван Лалић;
2004. године умро је новинар и аутомобилиста Предраг Пеца Доброхотов;
2007. године умро је музичар и писац  Душан Прелевић Преле;
2010. године умро је редитељ Здравко Рандић.