На данашњи дан, 7. априла 1910. године у Београду је основано Српско географско друштво, прво географско друштво на Балканском полуострву.

Његов оснивач је био велики научник Јован Цвијић, а изабран је и за првог председника. Том приликом су усвојена правила и утврђени главни задаци Друштва, међу којима је било одржавање контаката са научницима суседних наука, и одабир оних њихових резултата који су од географског значаја, и закључено је још да се Друштво треба бавити испитивањима читавог Балканског полуострва.

Резултати рада су објављивани у научном часопису Гласник и у посебним издањима Српског географског друштва, а у Друштву су се временом формирала два одсека, научни и наставни.

Године 1935, поводом 25. годишњице оснивања Друштва, установљена су признања: Медаља Јована Цвијића и Спомен-плакета Српског географског друштва, а од 1995. године постоје још четири признања: Повеља за почасног члана Друштва, Повеља, Захвалница и Посебна диплома, које се свечано додељују у данима јубилеја на годишњој скупштини Друштва.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1858. године рођен је физичар и професор Ђорђе Станојевић;
1921. године рођен је сликар и писац Зоран Петровић;
1929. године обављен је први радио пренос фудбалске утакмице у Србији, првенствени сусрет између БСК-а и Југославије;
1934. године рођен је глумац Ташко Начић;
1937. године рођен је песник и новинар Бранислав Петровић;
1943. године умро је песник, писац, дипломата и академик Јован Дучић;
1965. године умро је архитекта Драгиша Брашован;
2005. године умро је хемичар и технолог, редовни професор Београдског универзитета, академик и председник САНУ, Александар Деспић.