На данашњи дан, 1. јула 1883. године у Београду је основано Српско археолошко друштво. Први председник и један од оснивача био је Михаило Валтровић, архитекта, археолог, професор на Великој школи и чувар Народног музеја у Београду. Поред њега, оснивачи су били и професори Велике школе, Драгутин С. Милутиновић, Јован Бошковић и Светомир Николајевић, пуковник Јован Драгашевић, управитељ Учитељске школе Љубомир Ковачевић и библиотекар Нићифор Дучић. Циљеви и задаци Друштва формулисани су у „Приступу“, „Позиву на упис у Друштво“ и Статуту Српског археолошког друштва, у којима је наглашено богатство Србије археолошким остацима од праисторијског доба па до времена „владавине српске и турске“ и истакнуто да „на народу који данас у тим земљама живи и који им је данашње име дао, остаје да те трагове прошлости очува, прибира и науци на употребу преда“. Друштво је имало вишегодишње прекиде рада током светских ратова, а након Другог светског рата је основано Југословенско археолошко друштво, па Археолошко друштво Србије, да би стари назив био враћен 1983. године.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1835. године у Пешти је штампан први број Сербског народног листа;
1838. године основан је Лицеј у Крагујевцу;
1854. године рођен је професор, књижевник, библиотекар, посланик и сенатор Добросав Ружић;
1955. године рођен је фудбалер Владимир Петровић Пижон, четврта „Звездина звезда“;
1966. године одржан је Брионски пленум ЦК СКЈ;
2008. године умро је Дејан Медаковић, историчар уметности, академик и председник САНУ.