На данашњи дан, 29. априла 1892. године у Београду су српски писци основали Српску књижевну задругу, самосталну организацију којом управљају њени чланови, и која има за циљ да издавањем одабраних дела из књижевности и културног стваралаштва доприноси ширењу опште просвећености и културе народа.  Било је седамнаест оснивача, а за првог председника изабран је академик Стојан Новаковић, а потпредседник је постао Јован Јовановић Змај, који је израдио и амблем задруге. Прва књига коју су објавили била је Живот и прикљученија, Доситеја Обрадовића.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1945. године америчке трупе су ослободиле логор Дахау, који је био први и један од највећих нацистичких концентрационих логора. Налазио се двадесетак километара од Минхена и отворен је 1933. године, а процењује се да је кроз њега прошло више од 200 000 људи из 24 земље, укључујући и велики број Југословена. Међу нашим најпознатијим сународницима тамо су били патријарх српски Гаврило, епископ и светитељ Николај Велимировић, генерал Михајло Недељковић који га није преживео, професор Београдског универзитета др Владета Поповић, виолиниста Властимир Павловић Царевац, глумац и редитељ Стево Жигон и многи други.