На данашњи дан, 2. марта 1844. године кнез Александар Карађорђевић потписао је Указ којим је проглашен Закон о устројенију шпитаља Централне војске, односно о оснивању централне војне болнице.

Ова војна болница у Београду, од свог настанка до данас, променила је шест локација, постепено се развијајући од Војне болнице Дунавске диверзијске области и Главне војне болнице армијске области, преко Главне војне болнице НОВЈ, па до данашње Војномедицинске академије. Још почетком двадесетог века када је пресељена у нову зграду са четири стотине болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и другим, важила је за најмодернију здравствену установу на Балкану, а по завршетку Првог светског рата лекари ове болнице учествовали су у оснивању Медицинског факултета у Београду.

После Другог светског рата, када је добила данашњи назив, у периоду од 1949.  до 1976.  године особље болнице чинили су медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима, што се временом мењало, како је број војних осигураника растао. Нова зграда на Бањици у којој се болница данас налази, и која представља ремек дело модерне архитектуре и један од симбола престонице, изграђена је 1981. године, а са радом је почела 1. јануара наредне године.

Одлуком Владе Србије из 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије, са 40% својих капацитета, чиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника.

Данашњи датум Војномедицинска академија обележава као свој дан.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1973. године рођен је кошаркаш Дејан Бодирога;
1978. године умро је новинар, режисер, писац и надреалиста Љубиша Јоцић.