На данашњи дан, 27. маја 1960. године основан је Завод за заштиту споменика културе Београда.

Идеја о стварању прве службе заштите споменика културе у Београду јавила се непосредно пред Други светски рат, 1939. године, када је на једној од седница Општине града било предложено да се при културном одсеку Општине формира и одељак за испитивање прошлости Београда.

Ипак, то се догодило тек двадесет једну годину касније, а прво решење о заштити споменика културе у Београду постало је оно којим се под заштиту ставља кућа Јеврема Грујића у тадашњој улици Лоле Рибара, данашњој Светогорској.

Наиме, занимљиво је да се у то време спремао почетак градње Атељеа 212, којим је руководио чувени свестрани уметник Бојан Ступица, и којим је било предвиђено рушење те куће подигнуте крајем XIX века, те је група београдских професора и архитеката реаговала и покренула иницијативу за хитно доношења решења о заштити.

Просторије Завода су се у почетку налазиле у Кумановској улици, у једној оронулој дворишној згради, да би се 1961. године сместили у тада напуштену зграду на Калемегдану, подигнуту почетком XX века за потребе Генералштаба српске војске, и у њој остали до данас.

Од 2013. године Завод је стекао статус установе културе од националног значаја, а током непуних шест деценија постојања утврдио је преко четири стотите непокретних културних добара, израдио велики број пројеката рестаурације, реконструкције, ревитализације и санације културних добара, реализовао значајан број изложби, те објавио мноштво серијских публикација, монографија, часописа и каталога.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1868. године рођен је књижевник Алекса Шантић;
1876. године рођен је архитекта Петар Бајаловић;
1946. године рођен је уметник Предраг Пеђа Вранешевић;
1984. године умро је композитор Василије Мокрањац;
2005. године умро је преводилац, писац, драматург и лексикограф Драгослав Андрић;
2007. године умро је теоретичар књижевности и академик Зоран Константиновић.