На данашњи дан, 15. јуна 1965. године основан је Универзитет у Нишу. Тим догађајем завршен је процес који је почео неколико година раније формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу. Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 6000 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета, тако да овај универзитет данас у свом саставу има 13 факултета, на којима студира око 28000 студената и ради у једној од најрепрезентативнијих грађевина у граду, згради подигнутој крајем 19. века, која је 1979. године проглашена културним добром од великог значаја. Подигнута је 1887. године за потребе тадашњег Окружног начелства, у неоренесансном стилу, по пројекту непознатог бечког архитекте и у својој дугој историји била је седиште Суда, Начелства и Капетаније, а од 26. јула 1914. до 6. октобра 1915. године, када је Ниш био ратна престоница Србије, место кабинета Владе и Министарства иностраних дела, те је ту 28. јула 1914. године примљен телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Србији. Између два рата била је административно седиште Моравске бановине, да би после Другог светског рата постала седиште среза, а од 1967. године уступљена је на трајно коришћење Универзитету у Нишу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1850. године рoђен је Ђорђе Вајферт, индустријалац и гувернер Народне банке;
1862. године догодио се инцидент код Чукур-чесме;
1900. године рођен је Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор „Политике„ и „ТАНЈУГ„-а;
1903. године, након Мајског преврата, одлуком оба дома Народног представништва старог сазива, Петар Карађорђевић, син кнеза Александра и унук вожда Карађорђа, проглашен je за краља Србије;
1992. године српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.