На данашњи дан, 25. јуна 1947. године, основан је Републички завод за заштиту споменика културе.

Иако је основан тек после Другог светског рата, први документ у вези са заштитом споменика културе у Србији потиче из 1844. године, када је кнез Александар Карађорђевић, на предлог Јована Стерије Поповића и у сарадњи са Совјетом, издао Уредбу о забрани рушења старих градова и њихових развалина, што је био један од првих савремених општих споменичко-правних аката у Европи.

Први директор Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије, како се по настанку звао, и један од иницијатора за његово оснивање, био је књижевник Милорад Панић Суреп, а прво седиште Завода било је у Конаку кнегиње Љубице.

Његовим оснивањем и почетком рада почела је да се развија и организована брига око чувања, проучавања, валоризације, презентације и укупне афирмације споменика културе, као и мрежа установа заштите на територији Србије. Законом о заштити културних добара из 1977. године настала је подела непокретних културних добара на четири врсте, у оквиру које се Завод стара о јединственој примени критеријума приликом предлагања и утврђивања непокретних културних добара.

У централном регистру тренутно их је више од две и по хиљаде, међу којима су споменици културе, просторно културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места, од којих је скоро осам стотина њих од изузетног или великог културног значаја, те неки и на Листи светске културне и природне баштине Унеска. Завод такође има и богату издавачку делатност у оквиру које, поред годишњака, исхода истраживања, заштите и презентације споменика културе, издаје и серије научних монографија, посебних студија, корпусе средњовековне архитектуре, цртеже фресака као и низ других публикација.

У његовој надлежности је и издавање услова за предузимање јавних радова, изградњу инфраструктурних објеката у заштићеним просторима, као и услове за адаптације и доградње споменичких објеката.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1891. године умро је књижевник прота Васа Живковић;
1913. године у болници у Скопљу, где је смештен после рањавања, умро је од колере Љубомир Јовановић Чупа, српски новинар и један од вођа удружења Уједињење или смрт;
1935. године рођен је филмски редитељ и сценариста Предраг Голубовић;
1952. године рођен је музичар Љубиша Стојановић Луис;
1967. године рођена је каратисткиња Тања Петровић;
1989. године рођен је архитекта Милутин Борисављевић;
1991. године Словенија и Хрватска донеле су одлуку о издвајању из СФРЈ.