На данашњи дан, 6. новембра 1950. године основан је Музеј примењене уметности у Београду. Смештен је у згради у којој се пре тога, после Другог светског рата, налазило Министарство грађевина, а која је иначе подигнута између 1927. и 1929. године. Дело је архитеката Белића, Краснова и Нерегара, и налази се у самом центру Београда, у улици Вука Караџића, а још је позната и под називом „Палата Челебоновић“, по имену власника, адвоката Јакова Челебоновића, чија су деца били и познати сликари Алекса и Марко Челебоновић. Већ током  прве године од оснивања, Музеј је откупио вредну збирку разноврсних уметничких предмета, које је у периоду од тридесет година скупљао сликар и графичар Љуба Ивановић, и у којој се налазило око 3000 предмета, међу којима су се по историјској и уметничкој вредности истицали златарски производи, старе рукописне и штампане књиге, предмети резбарени у дрвету, дрворезне и сликане иконе и други предмети. Најстарији предмети који се налазе у музеју су из периода четвртог века пре нове ере, и припадају нумизматичкој збирци у Одсеку за метал и накит, док збирке у Одсеку за савремену уметност садрже и најмодернију уметничку продукцију. Музејске збирке прате развој примењене уметности у распону од 2400 година, док сам Музеј поседује више од 37000 предмета примењене уметности, разврстаних у неколико одсека, међу којима се налазе и дела од изузетног уметничког и културног значаја. Музеј такође има веома развијену изложбену активност, као и сопствену издавачку делатност. У оквиру четири независне галерије организују се тематске студијске изложбе, салони савремене примењене уметности као и гостујуће изложбе из земље и иностранства, док су „Салон архитектуре, „Дечји салон примењене уметности“, „Салон савремене примењене уметности“ и „Тријенале керамике“ већ традиционалне музејске изложбене активности. Поре тога, сваке године на данашњи дан одржава се и студијска изложба која има за циљ приказивање до тада неистражених подручја примењене уметности код Срба.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1787. године рођен је реформатор српског језика, Вук Стефановић Караџић;
1923. године рођен је књижевник и академик Антоније Исаковић;
1932. године рођен је певач Предраг Гојковић Цуне;
1964. године погинуо је политичар Слободан Пенезић Крцун;
1996. године погинуо је редитељ Драган Кресоја;
2006. године умро је сликар, професор и академик Радомир Рељић.