На данашњи дан, 5. августа 1926. године, као Државна архива у Новом Саду, декретом Министарства унутрашњих послова Краљевине СХС, са задатком да прикупља и обрађује архивску грађу са подручја Баната, Бачке, Срема и Барање, основан је Архив Војводине. Први архивар био је др Димитрије Кириловић, помоћник секретара Матице српске у Новом Саду, и бивши асистент Филозофског факултета у Скопљу. Данас се у Архиву чува више од 8 000 метара архивске грађе у 520 фондова и збирки, писане на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и српском језику, а међу њима и збирке повеља, мапа, карата као и лични фондови. Народна скупштина Републике Србије више од 200 фондова прогласила је културним добром од изузетног и великог значаја, док је и сама зграда Архива Војводине проглашена спомеником културе.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1716. године аустријски принц Еуген Савојски је у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци под командом Дамада Али паше, а годину дана касније освојио је и Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. године;
1947. године преминуо је математичар и академик Богдан Гавриловић.