АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ОШЉАНЕ: Дуг прецима још увек чека

Чињеница је да је село Ошљане једно од ретких села које нема споменик учесницима ратова 1912–1918. који су своје животе положили за отаџбину Србију. Поражава овакав и овај податак, да, ни после више од 100 година од завршетка Великог рата, нема ни назнака да се достојно, и на одговарајући начин, мештани одуже за њихове положене животе.

Велики рат (1914–1918) био је највећа кланица, до тада забележена, у историји ратова. Краљевина Србија је имала ту „срећу” да је пре тога водила још два рата у кратком времену: Први балкански рат (ПБР), у времену 1912–1913. године и после месец дана и Други балкански рат (ДБР), да би после мање од годину дана ступила у Велики рат (ВР) 1914. године.

Према подацима бригадног санитетског ђенерала др Симе Карановића, губици у Српској војци били су:

  1. У ПБР је погинуло 3.600, умрло 4.000, а рањено 18. 000 војника, подофицира и официра.
  2. У ДБР је погинуло 9.000, умрло од колере 5.000, а рањено 36.000 војника, подофицира и официра.
  • У ВР укупни губици Српске војске били су:

До доласка на Крф 16. јула 1916. године укупни војни губици  износили су 559.522 војника, подофицира и официра (од мобилисаних 711.343 војника на Крф је стигао 151.821 војник):

  • до доласка на Крф погинуо је 45.861,
  • умрло је од рана и болести 68.458,
  • у болницама у Србији, после повлачења Српске војске, умрло је 138.600,
  • при повлачењу кроз Албанију нестало и пропало 306.603.

До 15. јуна 1918. погинуло је или умрло још 21.633 официра и војника.

До демобилизације 5. маја 1920. погинуло је још 500, а умрло још 3.500 официра и војника.

Село Ошљане, општина Књажевац, по попису из 1910. године бројало је 1.845 душа, од тога 953 мушких глава и 892 женске чељади.

У Првом и Другом балканском рату и у Великом рату село Ошљане изгубило је 122 радно и репродуктивно способна мушка становника (12,8% од укупног мушког становништва (стараца, људи у радном добу и деце), а ако се посматра у односу на радно и репродуктивно становништво тај постотак је и много већи).

По попису из 1921. године Ошљане је имало 1.597 житеља, од тога 755 мушких становника и 842 жене.

Војни обвезници из села Ошљане припадали су 14. пешадијском пуку I и II позива са седиштем у Књажевцу, Тимочке дивизије са седиштем у Зајечару.

Војници у ратовима извршавају своју дужност одбране отаџбине, и у крајњем, и гину за отаџбину. Једноставно, војник – прост Србин, природно, борио се за своју веру, за краља, за своју отаџбину, борио се за своју кућу и за себе. Ошљанци треба да се с правом поносе својим земљацима који су учествовали у овим неправедно заборављеним ратовима.

Своје кости Ошљанци су оставили од Тимока, преко  Саве и Дунава, Албаније, па до Солуна, Бизерте, али и у многим логорима, као ратни заробљеници, у Бугарској и Аустроугарској.

Из ратова за ослобођење и уједињење 122 ратника није се вратило у родно Ошљане својим породицама. Њихова имена треба да буду занавек забележена на споменику меморијалног комплекса. У њихову част, а зарад нас и потомака, треба саградити споменик херојима.

Имена и презимена погинулих, умрлих и несталих у ратовима 1912–1918. године из Општине Ошљанске (њих 122) су објављена у књизи Тимок (Маринко Станојевић) издање 1940. године:

ОНИ СЕ НИСУ ВРАТИЛИ:

ПОДАНРЕДНИЦИ:
1.               Миливоје СУБОТИЋ,
2.               Милан ЗДРАВКОВИЋ.
РЕДОВИ:
Погинули 1912.
1.     Здравко ЗДРАВКОВИЋ, 2.     Милан В. ТОДОРОВИЋ,
3.     Јеленко КОСТАДИНОВИЋ, 4.     Гаврило ПЕТРОВИЋ.
5.     Милутин Ј. МИЛУТИНОВИЋ,
Умрли и погинули 1913.
1.     Виден БАЦИЋ, 2.     Јеленко ЈЕЛЕНКОВИЋ,
3.     Милоје НЕШКОВИЋ, 4.     Јован С. ЈОЦИЋ,
5.     Милоје МИЛЕНОВИЋ, 6.     Сава ЈЕРЕМИЋ.
7.     Радоје ВИДОЈЕВИЋ,
Умрли, погинули и нестали 1914.
1.     Алекса МЛАДЕНОВИЋ, 2.     Светислав МИЛИЋ,
3.     Драгутин ТОДОРОВИЋ, 4.     Трифун ПАВЛОВИЋ,
5.     Ђорђе РАШИЋ, 6.     Виден Ђ. СТЕВИЋ,
7.     Живко Ђ. ПРВАНОВИЋ, 8.     Јеремија СТЕФАНОВИЋ,
9.     Живанид К. ЈОЦИЋ, 10.  Љубисав Н. ЂОРЂЕВИЋ,
11.  Илија Н. ПАВЛОВИЋ, 12.  Гаврило Р. НИКОЛИЋ,
13.  Игњат ПРВУЛОВИЋ, 14.  Аранђел ПРВУЛОВИЋ,
15.  Ивко ТОДОРОВИЋ, 16.  Миливоје ЈОВАНОВИЋ,
17.  Јеленко ПЕШИЋ, 18.  Милован КОСТАДИНОВИЋ,
19.  Јован Т. ЖИКИЋ, 20.  Јеленко МИЛАДИНОВИЋ,
21.  Миливоје МИЛИЈИЋ, 22.  Миливоје ЗДРАВКОВИЋ,
23.  Милош МИЛИЈИЋ, 24.  Милован ПУЈИЋ,
25.  Мијајло ЖИВКОВИЋ, 26.  Јеленко ЖИВАНОВИЋ,
27.  Радисав ЂОРЂЕВИЋ, 28.  Павле МИЛЕТИЋ,
29.  Светозар Ђ. РИСТИЋ, 30.  Петар Ј. ПЕШИЋ,
31.  Милоје Н. ЖИВКОВИЋ, 32.  Марко Ј. ЂОРЂЕВИЋ,
33.  Милан ЖИВКОВИЋ, 34.  Јован Р. ЗДРАВКОВИЋ,
35.  Милан ПЕТРОВИЋ, 36.  Милисав В. ЗДРАВКОВИЋ,
37.  Михајло С. НИКОЛИЋ, 38.  Марко Ђ. РАШИЋ,
39.  Милен РАШИЋ, 40.  Драгутин Ј. ПУЈИЋ,
41.  Радисав ЈОЦИЋ, 42.  Дојчин Д. МИЛОСАВЉЕВИЋ,
43.  Ставра ТОЛИЋ, 44.  Стојан В. МАРКОВИЋ.
45.  Стојадин РАШИЋ,
Умрли, погинули и нестали 1915.
1.     Василије Н. ВУЧИЋ, 2.     Богдан ИВАНОВИЋ,
3.     Владимир ЖИВКОВИЋ, 4.     Милен МИЛЕНОВИЋ,
5.     Јеленко СУБОТИЋ, 6.     Милан ЖИВАНОВИЋ,
7.     Јеленко НИКОЛИЋ, 8.     Владимир Т. ЖИВАНОВИЋ,
9.     Максим АНТАНАСКОВИЋ, 10.  Алекса МИХАЈЛОВИЋ,
11.  Милутин ОСМАНОВИЋ, 12.  Милутин МАРКОВИЋ,
13.  Дамњан ДАМЊАНОВИЋ, 14.  Милисав ПАВЛОВИЋ,
15.  Миленко ЖИВКОВИЋ, 16.  Радојко В. ТОМИЋ,
17.  Михајло СУБОТИЋ, 18.  Гаврило ЖИВКОВИЋ,
19.  Никодије Н. ПУЈИЋ, 20.  Богосав Н. НИКОЛИЋ,
21.  Иван ПАВЛОВИЋ, 22.  Здравко М. НИКОЛИЋ,
23.  Станоје Ђ. СТАНОЈЕВИЋ, 24.  Петар Ђ. РИСТИЋ,
25.  Крста Ђ. МИТИЋ, 26.  Мирко ЦВЕТКОВИЋ,
27.  Павле Н. ИБРИЋ, 28.  Алекса СТОЈАНОВИЋ,
29.  Јован К. МИЛЕНКОВИЋ, 30.  Милован Љ. МИЛУТИНОВИЋ,
31.  Миљко СТАНОЈЕВИЋ, 32.  Илија Ј. СИБИНОВИЋ,
33.  Марјан ИЛИЈИЋ, 34.  Трифун С. ЖИВКОВИЋ.
35.  Милан Ј. НИКОЛИЋ,
Умрли и погинули 1916.
1.     Јевта ЖИВАНОВИЋ, 2.     Тома ТОМИЋ,
3.     Јеленеко СПАСИЋ, 4.     Никола БОЖИЋ,
5.     Саво Ј. САВИЋ, 6.     Михајло Н. СОКОЛОВИЋ,
7.     Радован Р. ПУЈИЋ, 8.     Љуба И. НИКОЛИЋ.
9.     Михајло П. ИЛИЈИЋ,
Умрли и погинули 1917.
1.     Дојчин Д. ПУЈИЋ, 2.     Милоје ЈЕЛЕНКОВИЋ,
3.     Милан Н. МЛАДЕНОВИЋ, 4.     Маријан СИБИНОВИЋ,
5.     Јеленко ЈОВАНОВИЋ, 6.     Илија ИЛИЈИЋ,
7.     Михаило ТОМИЋ, 8.     Јеремија ТОШИЋ,
9.     Милен ВИДЕНОВИЋ, 10.  Милан БОЖИНОВИЋ,
11.  Станоје П. ВУЧИЋ, 12.  Илија ЈОЦИЋ.
Умрли 1918.
1.     Никола Ђ. НИКОЛИЋ, 2.     Михајло НИКОЛИЋ,
3.     Лука К. СПАСИЋ, 4.     Миливоје АНТАНАСКОВИЋ.
5.     Милутин Н. СОКОЛОВИЋ,
Умро 1919.
1.               Милутин Н. СПАСИЋ
Умро 1920.
1.               Трифун И. ИЛИЈИЋ

Већина села у Тимочкој крајини одужила се својим мештанима који су положили живот за слободу тако што је подигла споменике у складу са својим могућностима. Ошљане нема такво обележје у знак сећања на ратове за ослобођење и уједињење 1912–1918.

Ову писанију чиним да подстакнем савест свих нас да се уради какво-такво обележје. Споменик да буде скроман по свом изгледу. ob_f8ede9_maquis-surcouf01

ИЗВОР: http://www.memoiresdeguerre.com/article-maquis-surcouf-99409091.html

Ако то раде овако богати Французи  зашто не бисмо и ми Срби?

Споменику за незаборав, најприкладније место би било у дворишту задружног дома у засеоку Клисура (поред међународног пута ка будућем граничном прелазу са Републиком Бугарском – Кадибогаз), уз споменик погинулим мештанима у Другом светском рату и сачињавао би целину у опису страдања Ошљанаца у 20. веку.

 

 

Пише: Борислав Г. СОКОЛОВИЋ

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

euro-2874032_1280
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Branislav_Nušić_1904
Наредни чланак

БРАНИСЛАВ НУШИЋ: Будалама се радо склањам с пута