АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ОПУСТЕЛА ЗЕМЉА – СРБИЈА НАКОН ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У првим данима власти нападачких држава, у позну јесен 1915, Србија је остављала утисак земље опустеле и опустошене, без живота. Окупатори су процењивали да се, на пример, у шабачком округу налази само око 20 посто негдашњих становника.[1] Истина, убрзо су „попут реке кренуле многобројне избеглице назад у завичај”,[2] што је донело значајно поправљање демографске слике, али не и њену суштинску промену.

[…]

Статистички се одмах показало биолошко опадање становништва, чему су узроци били у лошим прехрамбеним, хигијенским и здравственим условима, али првенствено у несразмери броја мушкараца и жена, односно у огромном мањку младих и средовечних мушкараца. Била је то природна појава неприродно насталих и неприродно одржаваних (интернирања, погубљења) односа бројчане несразмере између полова. У округу Београд, где је демографска структура била изразито неповољна, морталитет је стално био много већи од наталитета. Од 1. јула 1916. до 30. јуна 1917, наспрам 1.091 рођеног било је 1.866 умрлих, односно месечни просек је износио 91 рођен према 156 умрлих, што је показивало опадање укупног броја становништва у току годину дана за 0,8 посто. Статистичка служба Гувернмана је овако објаснила узроке: „Сразмерно висок број смртних случајева се може објаснити тиме што највећи део мушког становништва које је остало у граду чине људи у високој старости или младеж, док се сви други, они у годинама од 17 до 60, налазе или у српској војсци или смо их као војне обвезнике интернирали па су изван земље. Ови који су остали у земљи природно су мање отпорни и лако су подложни болестима.”[3] Ипак, битније објашњење је у томе што је у питању био дубок социјални поремећај који није дозвољавао заснивање породице и природне појединачне везе, већ и због ишчезавања већине чланова неколико генерација.

Истина, у богатијим пољопривредним крајевим, у којима је плодност земље омогућавала оно најосновније, сразмерно лако обезбеђивање исхране, кретање је било противречно. У шабачком округу је у 1916. било рођених 2.200 а умрлих 2.748, да би у 1917. дошло до противречних кретања. У јануару је рођених било 154 и умрлих 142, у априлу рођених 361, умрлих 326, у мају рођених 323, умрлих 317.[4] У ваљевском округу се однос временом побољшавао у корист наталитета, али је ипак морталитет остао већи. У мају 1917. било је новорођених 208 а умрлих 210 лица.[5]

[…]

Српско друштво под окупацијом је представљало у демографском погледу један тешко рањен, управо осакаћен организам. И његове виталне функције и његово колективно-психолошко стање били су плод недавног и пребрзог ишчезавања сваког петог, штавише, можда и сваког четвртог припадника заједнице. Било је то умногом неприродно друштво. У њему су тек малу групу чинили припадници генерација у најбољем старосном добу, број мушкараца уопште је био веома мали, док су мушкарци у пуној снази представљали малтене реткост. Све друштвене групе и установе, почев од породице, биле су осетно или тешко оштећене, поједине разбијене или уништене. Односи између мушкараца и жена, без којих у многоструком смислу и нема друштва, били су и извитоперени и крајње угрожени јер је неприродно настала велика бројчана несразмера у корист жена. За привређивање, макар и ограничено у околностима окупације и рата, није било ни довољно радне снаге ни довољно образованх и умних. Колективну психологију је оптерећивало и оно што је недавно преживљено и оно што је управо под окупацијом доживљавано, распињали су је туга и брига.

Прилике су биле такве какве је окупатор могао само да пожели. Демографске претпоставке су му гарантовале да је његова власт сигурна, да све нужно мора бити мирно и у реду. Да није осећао тешкоће услед оскудице радне снаге за привредно искоришћавање те поробљене земље, све би за њега било доиста идеално. Бојао се српске интелигенције а управо је она готово у потпуности нестала; страховао је од мушкараца у пуној животној снази, а њих је било веома мало. Управљао је друштвом које је поглавито сачињавала нејач, чинило се без снаге и могућности да се одупре. Највећи број тих жена, деце и стараца, као и оно мало људи у снази, морали су тешко радити да би преживели и удовољили реквизиционим захтевима. Уосталом, пошто је располагао силом, могао је чинити све да становништво и потпуно сломи. Оно је пак својим радом морало да издржава прегломазан окупациони апарат и даје значајан прилог ратној привреди окупаторских држава. Ионако већ катастрофалну лошу демографску слику је непрестано даље кварио новим одвођењима људи у интернацију, на махове у масама, такође и смртним казнама, повременим и ограниченим на појединце и мање групе, али у једном или два маха претвореним у масовна убијања. Жртве његових репресалија – хапшења, интернирања и погубљења – били су становници свих узраста и оба пола. У јужним окрузима је смишљено продубљивао и подстицао верске и националне сукобе. Уз све ово је створио и доушнички систем, који је систематично гурао људе у моралну пометњу.

Међутим, живот у оба окупациона подручја је ипак протекао умногом супротно од оног што се могло очекивати на основу демографских предуслова, привредних прилика и мера којима су окупационе власти настојале да предодреде ток догађаја. У колективно-психолошким особитостима тренутка, испод потштености, туге и бриге, крила се још једна чврста саставница: становништво се надало у још један ратни преокрет. У ствари је постојала и кроз обичног човека се испољавала традиција новије историје државне независности. Реч је о политичко-моралној саставници. Ова саставница је увек чињеница стварности и чинилац историје.

 

Андреј Митровић

 

Извор: Митровић 1988: Андреј Митровић, „Опустела земља”, у: Устаничке борбе у Србији: 1916–1918, Београд: Српска књижевна задруга, 49, 56–57, 60–61.

[1] АС–Београд, ВГГ, XX/410, Шабац 1916.

[2] HHStA–Wien, PA I, K. 974, извештај Nr 7976, Тјешен 6. 01. 1916.

[3] АС–Београд, ВГГ, XX/81, Београд 11. 03. 1917.

[4] А. Митровић, Прилог демографским приликама у округу Шабац, стр. 85.

[5] АС–Београд, ВГГ, XIV/241, ad res. Nr. 208/va–917.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

250px-Milan_Radulović
Претходни чланак

Рођен jе књижевник и професор Милан Радуловић

vujasinovic1-300x206
Наредни чланак

Рођен је ватерполиста Владимир Вујасиновић