На данашњи дан, 11. новембра 1331. године у утврђеном граду Звечану, где је био затворен са женом и децом, под неразјашњеним околностима се завршио живот српског краља Стефана Дечанског. Био је син краља Милутина, а на престо је дошао почетком 1322. године, након очеве смрти и неколико месеци сукоба око власти у којима су још учествовали Драгутинов син Владислав и други Милутинов син, Стефанов полубрат, Константин. Дечански је још као младић био талац на татарском двору, где га је Милутин послао као јемство за мир, а потом је након једне Стефанове побуне дао да га ослепе, и послао га са женом и децом на чување у Цариград. Ипак, испоставило се да није слеп, што му је умногоме и помогло да дође на престо, јер су људи у томе видели божје дело. Као владар првенствено се трудио да одржи и учврсти позиције које је затекао, а у оквиру успешних ратова и очувања граница, посебно је важна била битка на Велбужду 1330. године, када је савладао Бугаре не дозволивши заједничку акцију њих и Византије против Србије, која је требало да уследи, тиме што је он први напао, пре него што су стигли да се споје. У тој бици је погинуо и бугарски цар Михаило Шишман, чије је тело затим донето Дечанском пред ноге, и који га је сахранио у Цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричину код Куманова. И управо када је деловало да је осигурао престо и отклонио опасности споља, и када је полако завршавао своју задужбину – Манастир Дечане, изгледа да је почела да расте напетост у односима са сином, младим краљем Душаном, која ће наредне 1331. године прећи и у отворен сукоб, што ће га, како се испоставило, на крају коштати живота. Тачно трајање тог сукоба, као и разлог због кога је избио, данас се не може тврдити са сигурношћу. Постоје две противречне верзије. По једној је кривица на Дечанском, који је омрзнуо Душана и напао га, иако је овај избегавао сукоб, а по другој кривац је Душан, чије су подозрење по питању наслеђа и страх да неће постати краљ подстицале велможе, и мада је  припреман за престо још од своје тринаесте године, увек је постојао  страх због деце његовог оца из другог брака.  Било како било, после неколико сукоба и покушаја успостављања мира између оца и сина, Душан је притиснут наваљивањем својих великаша кренуо са војском на Дечанског, који је био изненада опкољен у свом двору у Неродимљи, крајем августа 1331. године. Успео је да побегне у Tврђаву Петрич, а у Душанове руке су пали двор, ризница, као и маћеха Марија Палеолог са својом децом.  Душан је затим опколио оца  у Петричу и присилио га на предају, после чега га је заједно са женом и децом из другог брака затворио у Звечанску тврђаву, где је Дечански на данашњи дан највероватније убијен од стране властеле, мада постоји и верзија по којој је умро природном смрћу. У сваком случају, Стефан Дечански, који је након смрти уврштен у свеце, сахрањен је 1335. године у Дечанима, чију је градњу наставио и завршио његов син Душан.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1405. године умрла је кнегиња Милица;
1406. године у Београду је откривен Споменик захвалности  Француској;
1407. године рођен је музичар и писац Душан Прелевић Преле;
1408. године изашао је први број Илустроване Политике;
1409. године умро је глумац Драгомир Бојанић  Гидра.